Sve veći broj švedskih penzionera upisuje se na univerzitet koji funkcioniše po principu "penzioneri za penzionere", podstaknut porastom usamljenosti, ali i rastućom željom za učenjem i neposrednim, ličnim kontaktima.
Senioruniversitet je nacionalni univerzitet koji sarađuje sa švedskom institucijom za obrazovanje odraslih Folkuniversitetet i ima oko 30 samostalnih ogranaka širom zemlje. U njima se organizuju studijske grupe, ciklusi predavanja i univerzitetski kursevi iz oblasti jezika, politike, medicine, arhitekture i drugih disciplina.
Ogranak u Stokholmu, najveći u Švedskoj, postao je toliko popularan od osnivanja 1991. godine da se danas programi održavaju na više lokacija širom glavnog grada, uz angažman oko 100 volontera. Njihov najposećeniji program, predavanja utorkom, okuplja oko 1.000 ljudi svake nedelje.
Među nedavnim temama u Stokholmu bile su "Umetnost dodele Nobelovih nagrada", koje je držao bivši član Nobelovog komiteta, zatim "Dezinformacije i veštačka inteligencija - pretnja koju smo sami stvorili" i "Od sapuna do kulturnog nasleđa i kanona i obrnuto".
Inga Sanner, predsednica Senioruniversiteta u Stokholmu, kaže da je članstvo na nacionalnom nivou dostiglo istorijski maksimum.
"Tokom pandemije smo, naravno, zabeležili pad, ali smo se vratili na prethodni nivo i nastavili da rastemo. Danas imamo najveći broj članova do sada", ističe ona.
Prema podacima Folkuniversiteteta, tokom 2023. godine u Švedskoj je održano 2.099 događaja, koje je posetilo 161.932 učesnika. Za ovu godinu procenjuje se da će broj porasti na 177.024 učesnika kroz 2.391 događaj.
Generalni sekretar Folkuniversiteteta, Gunar Danijelson, kaže da je posebno ohrabrujuća želja ljudi da uče "iz čistog zadovoljstva".
"To je pravo zadovoljstvo u društvu koje je sve više opsednuto učenjem isključivo kao pripremom za tržište rada", kaže on.
Stari su "sve budniji"
Ipak, porast popularnosti Senioruniversiteta ne prati i nivo državnog finansiranja, koji je poslednjih godina, kako navodi Danijelson, "značajno smanjen".
"Pre bi se moglo reći da ovaj trend odražava potrebu ljudi da se zaista sreću uživo, a ne samo preko interneta", dodaje.
Sanner, inače penzionisana profesorka istorije, kaže da su stariji ljudi danas "sve budniji" i da postoji "ogromna glad za znanjem".
"Fascinantno je koliko ljudi želi da uči i da bolje razume svet. To nam je danas više nego potrebno", ističe ona.
Prema njenim rečima, šira društvena uloga Senioruniversiteta postaje sve značajnija, jer se pozitivni efekti učenja i dobrobiti članova prenose i na njihove porodice.
"Ovo ima veze sa demokratijom i obrazovanjem. Stariji ljudi ne žive u vakuumu. Ako ništa drugo, to utiče na decu i unuke", kaže Sanner. "Vi ste primer, ne sedite u stolici za ljuljanje, već ste aktivni i želite da učite. A to onda možete da podelite sa decom i unucima."
Dodaje i da su predavanja posebno iskustvo: "Posle događaja osećate se ispunjeno, a kada se potom sretnete sa drugima, ta energija se samo preliva."
Za mnoge volontere, kancelarija Senioruniversiteta u centru Stokholma funkcioniše gotovo kao radno mesto.
"To je smislen posao, ali i mesto gde se ljudi druže i lepo provode vreme", kaže Sanner, uz napomenu da je struktura članstva ipak prilično homogena i da bi trebalo učiniti više kako bi se privukla raznovrsnija publika.
Ejdžizam je prisutan
Suzan Abelín (66), bivša novinarka iz Noršelja, blizu Stokholma, volontira radeći na univerzitetskom biltenu i trenutno uči italijanski jezik. Ona smatra da je ejdžizam u Švedskoj veoma prisutan.
"Često imate utisak da vas posmatraju kao nekoga ko više nije bitan. Možda je to zato što smo generacijama živeli materijalno dobro, pa nismo upućeni jedni na druge, i to ima i dobre i loše strane", kaže ona.
Ipak, Senioruniversitet, gde osobe starije od 55 godina mogu da uče uz relativno nisku članarinu, vidi kao "deo švedske socijalne države koji je još ostao". Njena grupa italijanskog ima i WhatsApp grupu, a prošle godine je sa jednom koleginicom sa kursa putovala u Italiju.
"Nikada neću tečno govoriti italijanski, ali to inspiriše i održava um aktivnim. Umesto ukrštenica i sudokua, možete da učite glagole", kaže Abelín.
Joahim Forsgren (71), bivši lekar koji sada volontira u stokholmskom ogranku, držao je predavanja o odnosu ljudi i lekova, kao i o tuberkulozi. On kaže da volontiranje ljudima daje osećaj svrhe.
"Mnogi imaju utisak da više ne doprinose društvu kada odu u penziju. Reč ‘penzioneri’ iskreno ne volim", kaže Forsgren.
Dodaje da volontiranjem "doprinose nekoj vrsti demokratskog projekta".
"Posebno danas, važno je zainteresovati ljude za ono što se dešava oko njih", ističe on. U vremenu širenja dezinformacija i populizma na internetu, Senioruniversitet pomaže ljudima da "kritički sagledaju količinu informacija u kojima se svakodnevno gotovo davimo".
(EUpravo zato/Gardijan)
