Smešten visoko u podnožju čileanskih Anda, novi revolucionarni teleskop je načinio prve slike svemira i one su zaista spektakularne.
Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomska opservatorija, koji su učestvovali u projektu Opservatorije Vera S. Rubin, bili su domaćini svetskog događaja u Velikoj sali Doma omladine Beograda.
Nove slike predstavljaju nešto više od 10 sati probnih posmatranja, nudeći kratak pregled decenijske misije opservatorije da istraži misterije univerzuma kao nikada do sada.
Objekat zajednički finansiraju Nacionalna naučna fondacija (National Science Foundation) i Kancelarija za nauku Ministarstva energetike (Department of Energy’s Office of Science).
"Opservatorija Rubin NSF-DOE će prikupiti više informacija o našem univerzumu nego svi optički teleskopi kroz istoriju zajedno", rekao je šef osoblja Nacionalne naučne fondacije Brajan Stoun, koji trenutno obavlja dužnosti direktora NSF-a.
Zapanjujući prvi pogled na svemir
Među početnim dostignućima opservatorije bilo je otkriće 2.104 asteroida, uključujući sedam asteroida blizu Zemlje, koji nikada ranije nisu viđeni u našem Sunčevom sistemu. Nijedan od novootkrivenih asteroida blizu Zemlje ne predstavlja opasnost za našu planetu, kažu naučnici.
Iako zemaljski i svemirski teleskopi otkriju oko 20.000 asteroida svake godine, očekuje se da će opservatorija Rubin otkriti milione svemirskih stena u prve dve godine, prema Nacionalnoj fondaciji za nauku. Teleskop se takođe smatra najefikasnijim načinom za otkrivanje međuzvezdanih kometa ili asteroida koji mogu putovati kroz naš Sunčev sistem.
Dizajn ogledala opservatorije, osetljiva kamera i brzina teleskopa su prvi te vrste, što omogućava Rubinu da uoči sitne, slabe objekte poput asteroida. Opservatorija će takođe konstantno snimati hiljade slika svake noći, katalogizujući promene u sjaju kako bi otkrila inače skrivene svemirske stene poput asteroida blizu Zemlje koji bi mogli biti na putanji sudara sa našom planetom, navodi fondacija.
Detaljan pregled objavljen u ponedeljak, uključuje video napravljen od najmanje 1.100 slika koje je snimila opservatorija, a koji počinje detaljnim pogledom na dve galaksije. Video se zatim umanjuje kako bi se prikazalo oko 10 miliona galaksija koje je uočio široki vidni pojas kamere – otprilike 0,05 odsto od 20 milijardi galaksija koje će Rubin posmatrati tokom 10 godina.
Tim opservatorije je takođe objavio mozaik maglina Trifid i Laguna, koje su regioni formiranja zvezda i podsećaju na oblake koji se nalaze u sazvežđu Strelca. Mozaik, sastavljen od 678 odvojenih slika snimljenih tokom samo sedam sati, zabeležio je slabe i ranije nevidljive detalje poput oblaka gasa i prašine u maglinama, koje su udaljene nekoliko hiljada svetlosnih godina od Zemlje.
Početne slike su odabrane da bi se pokazalo ogromno vidno polje teleskopa, koje omogućava detaljan uvid u interakcione galaksije, kao i široke poglede na milione galaksija, rekla je dr Jusra al Sajad, zamenik pomoćnika direktora podsistema za upravljanje podacima opservatorije Rubin.
"Ima tako široko vidno polje i tako brzu kadencu da zaista imate taj filmski aspekt noćnog neba", rekla je dr Sandrin Tomas, naučnica na projektu teleskopa opservatorije Rubin.
Opservatorija, koja se nalazi u Andima na vrhu Sero Pačon u Čileu, nedavno je završena nakon oko dve decenije izgradnje. Objekat bi trebalo da postigne "prvo svetlo", odnosno da izvrši prva naučna posmatranja neba južne hemisfere koristeći svoj Simonjijev teleskop od 8,4 metra. Lokacija teleskopa na južnoj hemisferi omogućava odličan pogled na galaktički centar Mlečnog puta, rekao je Edvard Ajhar, programski službenik opservatorije Rubin.
Region u centralnom Čileu je takođe bio dom drugih zemaljskih opservatorija i omiljen je za astronomska posmatranja jer pruža suv vazduh i tamno nebo.
Glavni cilj opservatorije je "Nasleđe istraživanja prostora i vremena", ultraširoki i ultra-visoke definicije film univerzuma napravljenog skeniranjem celog neba svakih nekoliko noći tokom 10 godina kako bi se snimila kompilacija ubrzanih snimaka asteroida i kometa, eksplozija zvezda i promene udaljenih galaksija. Očekuje se da će istraživanje početi između četiri i sedam meseci nakon prvih snimaka.
"Rubin će nam omogućiti da istražimo galaksije, zvezde u Mlečnom putu, objekte u Sunčevom sistemu, i sve to na zaista novi način. Pošto snimamo slike noćnog neba tako brzo i tako često, bukvalno ćemo svake noći detektovati promene na milionima objekata", rekao je dr Aron Rudman, profesor fizike čestica i astrofizike u Nacionalnoj akceleratorskoj laboratoriji SLAC Univerziteta Stanford u Kaliforniji.
Rudman je bio odgovoran za sklapanje i testiranje kamere veličine automobila opservatorije Rubin, koja je sposobna da snimi zapanjujući nivo detalja.
Jedna Rubinova slika pokriva površinu neba jednaku 45 punih meseca, rekao je Željko Ivezić, direktor opservatorije Rubin.
Da bi se pravilno prikazalo celokupno vidno polje opservatorije, bilo bi potrebno 400 televizora visoke definicije da bi se prikazala samo jedna Rubinova slika, objasnio je je Ivezić.
Veb-sajt opservatorije omogućava posetiocima da zumiraju jednu od njenih slika, nazvanu kosmička kovčega sa blagom, kako bi zaista cenili sve detalje, kao i da "čuju" kosmos kao što to Rubin čini kroz tehnologiju zvučnog pejzaža.
Rešavanje kosmičkih misterija
Rubinove sposobnosti da uoči zanimljive fenomene omogućiće mu da bude i "mašina za otkrivanje" koja može da identifikuje zanimljiva područja fokusa za druge teleskope, rekao je Rudman. Opservatorija bi takođe mogla da omogući otkrivanje ranije nepoznatih vrsta nebeskih objekata.
Imenjakinja teleskopa, koja se smatra jednom od najuticajnijih žena astronoma, pružila je neke od prvih dokaza o postojanju tamne materije. U čast Vere Rubin, očekuje se da će teleskop nastaviti njen pionirski rad.
"Kroz ovaj izvanredan naučni objekat, istražićemo mnoge kosmičke misterije, uključujući tamnu materiju i tamnu energiju koje prožimaju univerzum", rekao je Stoun.
Tamna materija je enigmatična supstanca koja oblikuje kosmos, dok je tamna energija sila koja ubrzava brzinu širenja univerzuma, kako navodi Nasa. Iako se smatra da čine veći deo kosmosa, obe je nemoguće direktno posmatrati, ali se mogu detektovati zbog njihovih gravitacionih efekata.
"Rubin ima ogroman potencijal da nam pomogne da saznamo šta je zapravo tamna energija i kako se širenje univerzuma ubrzava i ovde. Rubinova jedinstvena sposobnost da vidi milijarde galaksija i da ih više puta snima tokom 10 godina bukvalno će nam omogućiti da vidimo univerzum na novi način", rekao je Rudman.
(EUpravo zato/RTS)
