Zamislite da postavljate dijagnozu nečijeg medicinskog stanja, a da ne možete uopšte da vidite šta se događa u nečijem telu.
Upravo u takvoj situaciji je bila vulkanologija, sve do sada. Novi pogled na magmu bi mogao da donese novi izvor geotermalne energije.
Teleskop Džejms Veb nam je pružio jedinstven pogled u svemir, a veliki hadronski sudarač, u okviru CERN-a, omogućio je istraživanje univerzuma na subatomskom nivou.
Sada se nešto podjednako revolucionarno razvija na Islandu, prenosi European Correspondent.
Naučnici žele da buše direktno do magme kako bi ljudi prvi put dobili uvid u užarenu unutrašnjost Zemlje.
Projekat Krafla Magma Testbed (KMT) omogućiće naučnicima da "dodirnu" magmu i posmatraju je iz neposredne blizine.
Time bi se prešle nove granice u nauci o Zemlji koje bi mogle da imaju velike implikacije po bezbednost, energiju i naše razumevanje planete.
Opservatorija unutar Zemljine kore
Ono što istraživači KMT-a stvaraju bi bila prva naučna opservatorija na svetu unutar Zemljine kore. Biće smeštena neposredno iznad magmatske komore, velikog rezervoara rastopljenih stena, koja se nalazi samo 2.100 metara ispod površine Zemlje.
Komora je slučajno otkrivena 2009. godine tokom rutinskog geotermalnog bušenja na vulkanskom polju Krafla.
Bušilica je više puta udarala na istopljenu stenu, temperature od 900 °C, na neobično maloj dubini, što je otkrilo jedinstvenu priliku za proučavanje magme "iz prve ruke".
Ako sve bude teklo po planu, prva bušotina biće završena 2027. godine i tada će prvi put senzori biti direktno ugrađeni u magmatsku komoru. To je kao kada bi konačno prešli sa slušanja otkucaja srca kroz zid na stetoskop koji postavljamo na grudi pacijenta.
Projekat razvija nove metode bušenja i materijale koji mogu da izdrže ekstremno visoke temperature i omoguće direktno proučavanje ponašanja magme. Testiraju se specijalni metali, zaštitne obloge i tehnike hlađenja kako bi instrumenti i bušotine ostali stabilni čak i pri ekstremnoj toploti.
KMT planira da izbuši dve glavne rupe: jednu duboku za praćenje, koja će beležiti podatke o prirodnom ponašanju magme, i drugu za eksperimente.
Zašto baš Krafla?
Island se doslovno cepa na dva dela, 2,5 centimetra godišnje. Ostrvo leži tačno na Srednjoatlantskom grebenu, gde se dve tektonske ploče postepeno razdvajaju mic po mic, što izaziva česte zemljotrese i vulkanske erupcije.
Zbog toga je Island jedno od vulkanski najaktivnijih mesta na Zemlji. Samo ostrvo nastalo je snažnim podvodnim erupcijama pre oko 16 miliona godina.
Krafla se nalazi upravo na tom grebenu, gde se Zemlja "cepa". To je jedino mesto na planeti gde je tačna lokacija magmatske komore poznata i dostupna za bušenje.
Mogućnosti ispitivanja magme
Projekat će značajno da unaprede praćenje vulkana. Šta tačno pokreće erupciju magme? KMT bi mogao da odgovori na to i mnoga druga pitanja.
Razumevanje kretanja magme i prenosa toplote pod zemljom moglo bi da pomogne naučnicima da bolje predvide vulkansku aktivnost i zaštite oko 800 miliona ljudi širom sveta koji žive u područjima aktivnih vulkana.
Projekat bi mogao da doprinese i planetarnoj nauci, kako bismo bolje razumeli stenovite planete.
Pored toga, a možda i najuzbudljivije za mnoge, magma sadrži ogromnu količinu energije. Ako naučnici uspeju da bezbedno iskoriste makar deo te toplote, to bi moglo otvoriti put ka novim, moćnim oblicima čiste i održive geotermalne energije.
Krafla već ima 18 standardnih geotermalnih bušotina koje prikupljaju paru i toplotu, a tako se snabdeva oko 30.000 domaćinstava. Samo dve bušotine koje bi direktno dopirale do magme mogu da proizvedu istu količinu energije.
U budućnosti bi i druga mesta u Evropi mogla da slede ovaj primer i koriste energiju magme.
"Kako je čovečanstvo već prešlo prag od 1,5 °C globalnog zagrevanja, pritisak raste da se pronađu nova rešenja za hlađenje planete. Ironično je da bi jedno od tih rešenja mogli da pruže njeni najvreliji delovi", zaključuje European Correspondent.
(EUpravo zato/European Correspondent)
