Nevidljivi, ali visokoenergetski, ovi zraci predstavljaju jednu od najvećih prepreka za buduća putovanja ljudskih posada ka Mesecu, Marsu i dalje.
Sada su evropski naučnici napravili važan iskorak ka njihovom razumevanju: uspeli su verno da reprodukuju uslove u kojima nastaju.
Šta su zapravo kosmički zraci?
To nisu zraci u klasičnom smislu, već sićušne čestice (uglavnom protoni) koje potiču iz "najnasilnijih događaja" u svemiru, poput eksplozija zvezda, sudara galaksija i drugih ekstremnih fenomena. Kreću se gotovo brzinom svetlosti i imaju dovoljno energije da prođu kroz materiju, uključujući i ljudsko telo.
Za astronaute, ovo znači konstantnu izloženost nečemu što može da ošteti njihovu DNK, utiče na rad njihovih organa i dugoročno poveća rizik od razvoja ozbiljnih bolesti.
Do sada je najveći izazov bio to što nije u pitanju jedna vrsta čestica, već kompleksna kombinacija različitih elemenata i energija. Novi simulator menja pravila igre.
Igrađen u Darmštatu u Nemačkoj u okviru istraživačkog kompleksa GSI/FAIR centaru za teške jone, on pomaže naučnicima da "rekreiraju" kosmičko zračenje u dubokom svemiru.
Ključni akteri u istraživanju su ESA, tim iz centra GSI/FAIR i međunarodni naučnici iz oblasti fizike, medicine i biologije.
Kako akcelerator funkcioniše?
U posebnom postrojenju unutar centra koristi se akcelerator koji ubrzava atome do ekstremnih brzina. Međutim, ključ inovacije nije samo u brzini, već u načinu na koji se te čestice dalje obrađuju.
Nakon ubrzavanja, snop se modifikuje i razlaže tako da stvara mešavinu čestica sličnu onima koje postoje u dubokom svemiru. Na taj način naučnici dobijaju realističan model kosmičkog zračenja, gotovo kao da su ih "uhvatili" na licu mesta.
Ovakav simulator omogućava testiranje stvarnih efekata svemirskog zračenja u kontrolisanim uslovima i njegove uticaje na ljudsko telo, ali može da pomogne i u razvijanju boljeg zaštitnog materijala za svemirske letelice i unapređenju opreme i tehnologija za buduće misije.
Iako je razvijen za potrebe svemirskih istraživanja, ovaj sistem ima i vrlo konkretne primene na Zemlji. Konkretno u savremenoj medicini, posebno u tretmanima raka gde se visokoenergetske čestice koriste za precizno uništavanje tumora. Stoga, razumevanje njihovog ponašanja može da dovede do još efikasnijih terapija.
Izvor: ESA
