Prema podacima Islandskog meteorološkog zavoda, prosečna godišnja temperatura iznosila je 5,2 stepena Celzijusa, što je za 1,1 stepen više u odnosu na prosek iz perioda 1991--2020, i ujedno najviša vrednost od kada se vodi evidencija.
Temperature su gotovo tokom cele godine bile "znatno iznad proseka", naročito u proleće.
Sredinom maja zemlju je pogodio desetodnevni toplotni talas, a na aerodromu Egilsstaðir izmereno je čak 26,6 stepeni Celzijusa.
Godišnja količina padavina bila je ispod proseka iz poslednje decenije u većem delu zemlje, ali je na mnogim lokacijama ipak premašila prosek iz perioda 1991-2020.
Naučnici podsećaju da sa svakim porastom temperature vazduha od 1°C atmosfera može da zadrži oko sedam odsto više vlage, što povećava rizik od intenzivnih i obilnih padavina.
Pretnja usporavanja AMOC-a
Uprkos rastu temperatura, naučnici upozoravaju da bi globalno zagrevanje paradoksalno moglo da izazove suprotan efekat u severnoj Evropi naglo zahlađenje.
U središtu zabrinutosti nalazi se Atlantska meridionalna prevratna cirkulacija (AMOC), sistem okeanskih struja koji kruži vodu kroz Atlantski okean, donoseći toplu vodu ka severu, a hladnu ka jugu.
Kako rast temperature ubrzava topljenje arktičkog leda i ledenog pokrivača Grenlanda, velike količine slatke vode ulivaju se u okean. To može poremetiti tok ove ključne morske struje.
Ukoliko bi došlo do njenog kolapsa, naučnici upozoravaju da bi severna Evropa mogla da se suoči sa "modernim ledenim dobom". AMOC se već urušavao u prošlosti, pre poslednjeg ledenog doba koje je završeno pre oko 12.000 godina.
Zbog toga je islandski Savet za nacionalnu bezbednost u septembru 2025. godine potencijalni kolaps AMOC-a zvanično označio kao bezbednosni rizik.
Hoće li Island postati "jedan veliki glečer"?
U izveštaju objavljenom 5. februara na sajtu Nordijskog saveta navodi se da bi kolaps AMOC-a mogao da izazove "ekstremne posledice" u nordijskim zemljama drugačije, pa čak i suprotne od onih koje se očekuju usled globalnih klimatskih promena.
Klimatski modeli pokazuju da bi zimske temperature na Islandu mogle da padnu i do minus 45 stepeni Celzijusa.
Morski led bi tada mogao da okruži ostrvo prvi put još od doba Vikinga.
Direktorka Islandskog meteorološkog zavoda Hildigunnur Torsteinsdoutir izjavila je za Vašington post da bi u tom slučaju Island postao jedan veliki glečer.
Iako je to samo jedan od mogućih scenarija, naučnici upozoravaju da se više ne može odbaciti kao preterano crna prognoza.
Aleksi Numelin, istraživački profesor sa Finskog meteorološkog instituta, ističe da je AMOC ključni deo klimatskog sistema nordijskog regiona i da, iako je njegova budućnost neizvesna, rizik od naglog slabljenja ili kolapsa mora ozbiljno da se shvati.
Može li se izbeći "snažno zahlađenje"?
Autori izveštaja pozivaju na snažnije mere za smanjenje emisija ugljenika i dostizanje ciljeva neto negativnih emisija. Upozoravaju da što duže globalna temperatura ostane iznad 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo, to je veća opasnost od dostizanja tačke preokreta AMOC-a.
Istraživači takođe traže dugoročnije finansiranje i uspostavljanje sistema ranog upozoravanja koji bi kombinovao posmatranja Zemlje i klimatske modele, kako bi se na vreme uočile promene u cirkulaciji okeanskih struja.
Takav sistem, navodi se u izveštaju, trebalo bi uključiti u procese donošenja političkih odluka kako bi se omogućilo brzo reagovanje na naučna saznanja. Nova evropska regulativa o okeanima, dodaje se, pruža okvir za koordinaciju tih napora.
Studija je sprovedena nakon što je grupa klimatskih naučnika 2024. godine uputila pismo upozorenja da je rizik od kolapsa AMOC-a možda ranije bio potcenjen.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
