Analiza je obuhvatila različite navike korisnika kada je reč o održavanju uređaja, ažuriranju softvera, upravljanju podacima i zaštiti privatnosti. Rezultati pokazuju da se ponašanje značajno razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o telefonu ili računaru.
Istraživanje Kaspersky centra za istraživanje tržišta, sprovedeno u martu 2026. godine, pokazalo je da čak 77 odsto korisnika pametnih telefona redovno ažurira operativni sistem i aplikacije. Kod korisnika računara taj procenat iznosi svega 53 odsto, prenosi eKapija.
Razlika je primetna i kada je reč o upravljanju fotografijama i video-sadržajima. Njih redovno pregledava, organizuje ili briše 72 odsto korisnika telefona, dok isto radi 49 odsto korisnika računara.
Sa druge strane, računari prednjače kada je u pitanju organizacija datoteka i elektronske pošte. Fascikle, pravila za imenovanje dokumenata ili druge načine organizovanja koristi 57 odsto korisnika računara, u poređenju sa 46 odsto korisnika pametnih telefona.
Još izraženija razlika postoji kod uklanjanja aplikacija i programa koji se više ne koriste. Čak 73 odsto korisnika telefona briše aplikacije koje retko koristi, dok to isto radi samo 47 odsto korisnika računara.
Jedan od razloga za ovakvo ponašanje mogao bi da bude ograničen prostor za skladištenje na mobilnim uređajima, zbog čega su korisnici primorani da češće uklanjaju nepotrebne aplikacije i sadržaje.
Brisanje nepotrebnih aplikacija važno je i zbog bezbednosti
Stručnjaci Kasperskyja upozoravaju da uklanjanje zastarelih i nepotrebnih programa nije važno samo za oslobađanje prostora, već i za bezbednost i bolje funkcionisanje uređaja.
Aplikacije koje se godinama gomilaju mogu usporiti rad računara, dok istovremeno mogu sadržati lične, finansijske ili druge podatke o korisniku, uključujući istoriju aktivnosti, koje bi sajberkriminalci mogli da zloupotrebe.
Ipak, kada je reč o konkretnim bezbednosnim navikama, rezultati su prilično zabrinjavajući, i kod telefona i kod računara.
Lozinke redovno menja samo 33 odsto korisnika mobilnih uređaja i 31 odsto korisnika računara.
Rezervne kopije važnih podataka pravi svega 29 odsto korisnika telefona i 28 odsto korisnika računara.
Još je manje onih koji proveravaju dozvole aplikacija i podešavanja privatnosti. To čini samo 20 odsto korisnika mobilnih uređaja i 16 odsto korisnika računara.
Stručnjaci upozoravaju da su upravo ovakve osnovne mere među najefikasnijim načinima za zaštitu ličnih i finansijskih podataka.
Telefon je postao glavni uređaj za pristup internetu
Razlike u navikama korisnika delimično se mogu objasniti i načinom na koji koriste telefone i računare.
Pametni telefoni danas se najčešće koriste za fotografisanje i snimanje videa, komunikaciju, gledanje različitih sadržaja i brz pristup internetu.
Za čak 58 odsto ispitanika mobilni telefon je postao glavni uređaj za pristup internetu, što može objasniti zašto korisnici više pažnje posvećuju njegovom održavanju.
Računari, međutim, i dalje imaju važnu ulogu, posebno kada je reč o radu sa dokumentima, programima i obavljanju poslovnih zadataka.
To se naročito vidi među starijom populacijom. Za 58 odsto ispitanika starijih od 61 godine računar je i dalje glavni uređaj za pristup internetu.
Stručnjaci Kasperskyja zato ističu da digitalnu higijenu ne bi trebalo zanemarivati ni na jednoj platformi. Telefon i računar podjednako zahtevaju redovno održavanje, ažuriranje i zaštitu.
Lični podaci sve privlačnija meta sajberkriminalaca
"Svaki uređaj koji koristimo, bilo da je reč o telefonu ili računaru, sadrži sve veću količinu ličnih i finansijskih informacija. Fotografije, poruke, bankarski podaci, poslovna dokumenta i lozinke, sve to ima vrednost i može biti meta sajberkriminalaca. Zanemarivanje osnovnih pravila digitalne higijene, poput brisanja naloga koji se više ne koriste, pravljenja rezervnih kopija i redovne provere podešavanja privatnosti, može ostaviti ove podatke izložene", rekao je Rade Furtula, presales menadžer za Istočnu Evropu u kompaniji Kaspersky.
Prema njegovim rečima, Kasperskyjeva rešenja namenjena su tome da korisnicima pomognu da bolje kontrolišu svoj digitalni trag, uz kombinaciju automatizovane zaštite i alata koji olakšavaju svakodnevnu brigu o bezbednosti.
Kako poboljšati digitalnu higijenu?
Kaspersky korisnicima preporučuje nekoliko jednostavnih navika koje mogu doprineti većoj bezbednosti uređaja i podataka.
Uvedite redovne provere. Podesite mesečni ili tromesečni podsetnik u kalendaru kako biste proverili uređaje, naloge i podešavanja privatnosti.
Brišite naloge koje više ne koristite. Redovno proveravajte stare naloge i uklonite sačuvane načine plaćanja koji vam više nisu potrebni. Za čuvanje lozinki i drugih pristupnih podataka koristite pouzdan password manager.
Napravite rezervne kopije. Gde god je moguće, uključite automatsko bekapovanje važnih podataka. Kopije možete čuvati na eksternim diskovima ili u cloud skladištu, uz odgovarajuću zaštitu i enkripciju.
Koristite bezbednosni softver. Sveobuhvatna zaštita može pomoći u sprečavanju zaraze malverom i smanjiti rizik od kompromitovanja podataka.
Pratite nove digitalne pretnje. Tehnologija i sajber-rizici stalno se menjaju, pa je važno informisati se o novim vrstama prevara, napada i načinima zaštite.
Kaspersky navodi da na svom blogu Kaspersky Daily redovno objavljuje savete i informacije o aktuelnim pretnjama iz oblasti sajber-bezbednosti.
O istraživanju
Istraživanje je u martu 2026. godine sproveo Kaspersky centar za istraživanje tržišta. U njemu je učestvovalo 7.200 ispitanika iz 18 zemalja: Brazila, Kine, Kolumbije, Egipta, Francuske, Nemačke, Indije, Indonezije, Italije, Malezije, Meksika, Rusije, Saudijske Arabije, Španije, Južne Afrike, Tajlanda, Turske i Vijetnama.
(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)
