"U današnjem svetu širokopojasni internet je jednako važan kao struja, voda ili putevi. On predstavlja kičmu svake moderne ekonomije, životnu liniju za privredu i pristup obrazovanju, zdravstvu i javnim uslugama. Predugo je postojala opasnost da ruralna Srbija ostane po strani", izjavio je ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, prilikom predstavljanja dve inicijative - WiFi4WB i Rural Broadband Rollout - koje imaju za cilj unapređenje digitalne povezanosti i ravnopravnog pristupa internetu širom Srbije.
Bekerat je, zajedno sa nemačkom ambasadorkom Anke Konrad, premijerom Srbije Đurom Macutom, Jelenom Čeperković, zamenicom direktora EBRD-a u Srbiji i Sabine Olthof, direktorkom GIZ za Srbiju, simbolično pustio u rad WiFi mrežu u prve dve opštine u Srbiji, Lajkovcu i Žabarima.
Danas je zaista veliki dan, jer predstavljamo dva izuzetno važna projekta koja će doneti konkretnu korist građanima Srbije. To su projekti koji će omogućiti Srbiji da napravi veliki korak napred ka svojoj digitalnoj budućnosti, kako doslovno tako i simbolično, a glavni cilj koji imamo na umu jeste da obezbedimo digitalni pristup svakoj zajednici u zemlji.
Projektom WiFi4WB, odnosno Wi-Fi za Zapadni Balkan, uspostavlja se besplatna javna Wi-Fi mreža u 117 opština širom Srbije. Ova inicijativa je deo šireg projekta EU4Digital, koji sufinansiraju Evropska unija i Nemačka, a sprovodi GIZ. Cilj inicijative je da omogući besplatan, pouzdan i lako dostupan javni Wi-Fi na ključnim javnim lokacijama širom Zapadnog Balkana, čime se doprinosi digitalnoj inkluziji i ravnomernom regionalnom razvoju.
"Dva projekta koja danas pokrećemo predstavljaju dokaz posvećenosti Evropske unije podršci digitalnoj transformaciji Srbije. Prvi projekat predstavlja, zapravo, drugu fazu projekta uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima, što je podržano sa 33 miliona evra iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan i kreditom EBRD-a od 100 miliona evra. Time se omogućava brz i pouzdan internet za više od 800 ruralnih naselja, uključujući 700 osnovnih škola. Drugi projekat je regionalna inicijativa 'Wi-Fi za Zapadni Balkan', koju sufinansira Nemačka. Uz izdvojenih 7,5 miliona evra, besplatni javni Wi-Fi hot-spotovi su postavljeni u više od 100 opština širom Srbije, naročito u nedovoljno razvijenim područjima", rekao je Bekerat.
Prema njegovim rečima, ovde se ne radi samo o kablovima već o prilikama, jednakosti i zajedničkoj budućnosti Evropske unije i Srbije.
"Građani će moći da pristupaju elektronskoj upravi, medicini i mogućnostima rada na daljinu bez napuštanja svojih sela. Ono što je možda i najvažnija korist, mladi više neće morati da se sele u gradove. Ovi digitalni projekti neće promeniti samo način na koji pristupamo internetu već i način na koji pristupamo prilikama. Prilikama za ruralnog poljoprivrednika iz Šumadije, na primer, koji prodaje proizvode putem interneta. Ili za učenika iz sela kod Zlatibora koji pohađa čas programiranja onlajn. Bez pristupačnog i brzog interneta zajednice se suočavaju sa digitalnim podelama koje ograničavaju njihov potencijal. Ovo će promeniti situaciju. Uvođenjem brzih internet konekcija u ovim zajednicama obezbeđujemo da učenici u ruralnim područjima imaju iste mogućnosti kao njihovi vršnjaci u Beogradu i Novom Sadu. To znači da niko neće biti zapostavljen, što je jedno od osnovnih načela Evropske unije", dodao je šef delegacije EU u Srbiji i napomenuo da se u centru ovih napora nalazi Plan rasta EU.
Reč je o paketu vrednom 1,6 milijardi evra, namenjenom ubrzanju ekonomskog približavanja i približavanju Srbije Evropskoj uniji.
"Da bi se taj potencijal u potpunosti ostvario, infrastruktura mora da prati reforme. U okviru Plana rasta, reforme koje obuhvataju veštačku inteligenciju, 5G mreže i digitalne veštine predstavljaju osnovu ove ambicije. Svako povezano domaćinstvo i svaka sprovedena reforma predstavljaju korak ka članstvu u Evropskoj uniji i prosperitetnijoj Srbiji. Ovim projektima proširujemo obim i dopiremo dublje u ruralnu Srbiju. Kada projekti budu u potpunosti sprovedeni, Srbija će biti jedna od najbolje povezanih zemalja u regionu. Građanima Srbije želim da poručim sledeće: Evropska unija ulaže u vas. Ulažemo u obrazovanje vaše dece, u lokalne ekonomije i u vašu mogućnost da oblikujete sopstvenu budućnost. Jer uspeh Srbije jeste uspeh Evropske unije", zaključio je Bekerat.
Nemačka ambasadorka u Srbiji, Anke Konrad, poručila je da je digitalna povezanost postala suštinski deo svakodnevnog života.
"Građani, posetioci, studenti, preduzetnici i porodice će imati lakši pristup digitalnim mogućnostima. Nemačka je posvećena podršci održivom razvoju, jačanju institucija, ekonomskom rastu i boljoj regionalnoj saradnji. Zajedno gradimo ne samo digitalnu infrastrukturu, već i inkluzivnu i prosperitetnu budućnost za Srbiju i region Zapadnog Balkana", izjavila je ambasadorka.
Premijer Srbije, Đuro Macut, poručio je da je povezanost savremeni osnov digitalnog doba, kao i uslov bez kojeg se danas definitivno ne može.
"Kvalitetan i dostupan internet nije nikakva privilegija, već osnova koja omogućava bolje povezivanje ruralnih ekonomija i zajednica, njihovu promociju, ali i povezivanje šire zajednice u Srbiji. Projekat koji obezbeđuje besplatan internet u 120 opština širom Srbije, a koji se realizuje u saradnji sa GIZ-om, veliki je korak ka uvođenju Srbije u društvo najmodernijih država. Vlada Republike Srbije posvećena je digitalizaciji u svakom obliku, a ovakva saradnja u ovoj oblasti nije samo korisna, već i neophodna kako bismo zajednički ostvarili zajedničke zadatke kako bismo približili administraciju i sve strukture na lokalnom nivou našim građanima kroz potpunu digitalizaciju", izjavio je.
Jelena Čeperković, zamenica direktora EBRD-a u Srbiji, izjavila je da je fokus projekta izgradnja srednjeg dela optičke mreže, takozvanog "mid-mile" segmenta, koji će povezati škole i ruralna naselja u "belim zonama", odnosno područjima u kojima širokopojasni internet do sada nije bio dostupan.
"Zbog malog broja stanovnika i geografske udaljenosti, ulaganja u ta područja često nisu bila komercijalno isplativa, i upravo zato ovaj projekat ima važnu razvojnu ulogu, jer stvara uslove da telekomunikacioni operateri ulažu u ruralna područja i realizuju završni deo mreže, takozvani "last mile", uz pravo korišćenja srednjeg dela infrastrukture tokom određenog perioda. Do završetka druge faze, koji se očekuje do kraja 2027. godine, očekujemo da mreža obuhvati više od 150.000 domaćinstava i više od 800 škola u gotovo 1.000 ruralnih naselja. Time se pruža i podrška razvoju malih i srednjih preduzeća, što je oblast kojoj je EBRD posebno posvećen. Do sada je u Srbiju investirano gotovo 11 milijardi evra, od čega više od polovine odlazi na sektor malih i srednjih preduzeća. Pristup internetu više nije privilegija niti komfor, on je neophodan za dalji razvoj i mi smo spremni da nastavimo saradnju sa svim partnerima na narednim fazama ovog projekta", izjavila je.
Sabine Olthof, direktorka GIZ za Srbiju, rekla je da su "ponosni što sprovode inicijativu koja donosi direktnu i praktičnu korist lokalnim zajednicama".
"U Srbiji je izabrano 117 opština koje će dobiti pristupne tačke. One se postavljaju na pažljivo odabranim javnim lokacijama, poput trgova, pešačkih zona, parkova, kulturnih centara i opštinskih zgrada, dakle, na mestima gde se ljudi svakodnevno okupljaju. Svaku lokaciju su predložile same opštine, na osnovu lokalnih potreba i navika građana. Naša uloga kao GIZ-a jeste da obezbedimo da projekat funkcioniše ne samo na papiru, već i u praksi. Zajedno sa partnerima koordiniramo kompletan proces realizacije, tehničke procene, nabavku opreme, instalaciju, testiranje, puštanje u rad i, što je najvažnije, kontrolu kvaliteta. Najvažnije od svega, fokusirani smo na održivost. Tokom najmanje 18 meseci projekat pokriva troškove internet usluge i održavanja. U tom periodu opštine se pripremaju da postepeno preuzmu vlasništvo i dugoročno upravljanje opremom. Zadovoljni smo što prve pristupne tačke već postaju operativne i radujemo se što ćemo u narednim mesecima videti još više povezanih opština", poručila je Olthof.
(EUpravo zato)
