Staklena flaša kombuhe u Nemačkoj košta oko dva evra. To bi bilo oko 230 dinara, ali ako poželite da popijete ovaj ukusni fermentisani napitak, nećete ga platiti toliko, već za 30 dinara više. Razlog? Plaćate flašu. Da ste kupili plastičnu flašu sa sokom od narandže, ili limenku piva, takođe biste je platili za 25 centi više od regularne cene, jer toliko košta ambalaža u ovoj evropskoj zemlji.
Dobra stvar – ovaj vam je novac samo trenutno "zarobljen" u supermarketu, jer čim popijete svoje piće možete da odete, vratite ambalažu po određenoj proceduri, a oni će vam vratiti novac. Jedno je problematično ako ne znate za sistem, pa vas iznenađenje sačeka tek na kasi, a vi ne znate da možete da povratite svoj novac.
Kako funkcioniše depozitni sistem u Nemačkoj?
U velikom broju prodavnica postoji aparat gde stavite vašu ambalažu, ona skenira bar kod, povuče je, a vama izda račun. Sa ovim računom odlazite kod prodavca gde vam isplaćuju 25 centi.
Ovu mogućnost ljudi u Nemačkoj koriste često, imali jednu, dve ili 10 ambalaža jer prostom računicom, ako odbiju da bace ambalaže i tako zagade svoju životnu sredinu, mogu u svoj novčanik povratiti veliku svotu novca, od zavisnosti od broja flaša ili limenki. Na primer, ako ih imate četiri, povratićete oko 120 dinara, ili jedan evro.
Ovaj metod ne samo da čuva životnu sredinu, već i stvara snažnu ekonomsku logiku reciklaže u svakodnevici građana.
Kako je sve počelo?
Još tokom osamdesetih godina je u Nemačkoj pokrenuta rasprava o efikasnijem načinu upravljanja otpadom zbog sve veće zabrinutosti za količine ambalažnog otpada koje su završavale na deponijama. Jedan od glavnih problema bio je nedostatak političke saglasnosti o tome ko treba da finansira izgradnju novih postrojenja za odlaganje i spaljivanje otpada. Istovremeno, vlada je želela da poveća korišćenje ambalaže koja se može višekratno koristiti i razmatrala uvođenje sistema depozita za jednokratnu ambalažu za piće.
Kako bi se izbegla direktna regulativa, industrija pića je predložila alternativni model – uspostavljanje posebnog sistema za prikupljanje i obradu ambalažnog otpada iz domaćinstava, koji bi finansirali i vodili sami proizvođači. Tako je razvijen tzv. dualni sistem, koji je funkcionisao paralelno sa postojećim javnim sistemom za upravljanje otpadom. Međutim, 1991. godine doneta je uredba koja je jasno precizirala da ambalaža koja se može višekratno puniti mora da čini najmanje 72 odsto tržišnog učešća. Pošto ova kvota nije dostignuta, početkom 2003. godine uveden je obavezan sistem depozita za jednokratnu ambalažu za piće. Ovaj sistem je dodatno usavršen do 2006. godine i od tada funkcioniše na nivou cele države.
Glavni operater sistema je kompanija Deutsche Pfandsystem GmbH (DPG), koja je osnovana 2005. godine i podjednako je u vlasništvu nemačkih trgovaca i proizvođača pića. Svi proizvođači i uvoznici moraju da se registruju kod DPG-a, a svaka boca ili limenka u sistemu mora da nosi jedinstveni bar-kod i oznaku DPG. Depozit od 25 centi se naplaćuje krajnjem kupcu prilikom kupovine i vraća mu se kada ambalažu vrati u prodavnicu.
Sistem obuhvata PET plastiku, staklo i aluminijum zapremine od 0,1 do 3 litra, dok se višekratna ambalaža i kartonska pakovanja ne uključuju. Građani ambalažu mogu da vrate na više od 130.000 lokacija širom zemlje, najčešće putem automata, a u manjim prodavnicama i ručno.
Prema najnovijim podacima iz izveštaja Evropske komisije iz 2023. godine, Nemačka i dalje beleži najvišu stopu prikupljene PET ambalaže među državama članicama Evropske unije.
Gde još postoji?
Sistem povratne naknade za ambalažu (DRS) postaje sve zastupljeniji širom Evrope kao efikasno rešenje za povećanje stope reciklaže i smanjenje otpada. Trenutno, 14 evropskih zemalja ima uspostavljen DRS, uključujući Nemačku, Dansku, Estoniju, Finsku, Hrvatsku, Island, Litvaniju, Letoniju, Maltu, Holandiju, Norvešku, Rumuniju, Švedsku i Slovačku . Ovi sistemi su pokazali izuzetne rezultate; na primer, Nemačka beleži stopu povratka ambalaže veću od 98 odsto, dok Norveška dostiže 92 odsto.
Uvođenje DRS-a planirano je i u drugim evropskim zemljama. Portugalija je najavila pokretanje nacionalnog sistema povratne naknade za jednokratnu ambalažu za piće 2026. godine, što predstavlja značajan korak ka održivosti u južnoj Evropi . Slično tome, Irska, Mađarska i Austrija planiraju implementaciju svojih sistema do 2025. godine .
Ovi primeri ukazuju na rastući trend usvajanja DRS-a širom Evrope, s ciljem postizanja viših stopa reciklaže i smanjenja zagađenja životne sredine.
(EUpravo zato)
