Do 2030. godine Srbija će završiti šest regionalnih centara za upravljanje otpadom, više od 20 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, više od 900 kilometara kanalizacione mreže i stotine kilometara vodovodne mreže, najavila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.
Kako je kazala, jedan od najvećih izazova bio je objedinjavanje nadležnosti i priprema projektne dokumentacije u lokalnim samoupravama, što je bio preduslov za obezbeđivanje međunarodne finansijske podrške.
"Javna komunalna preduzeća na lokalu dele razne ingerencije komunalnih delatnosti. Zaštita životne sredine zašla je u razne pore, od grobalja i kanalizacije do raznih usluga. Dešavalo se da u raznim lokalnim samoupravama imate jednog predstavnika i više komunalnih ustanova koje dele iste ingerencije i dokumentaciju. To je sve trebalo sabrati na jedno mesto, angažovati ozbiljne inženjere da to pregledaju kako bismo uopšte mogli da uđemo u izbor da nas neko finansijski podrži, a to je uradila CEB, Razvojna banka Saveta Evrope. To nije mala stvar, jer smo morali da ispunimo sve kriterijume po evropskim standardima", kazala je.
Govoreći o postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, istakla je da se samo od 2023. godine do danas završava osam postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
"Trenutno je ugovorena izgradnja 900 kilometara kanalizacione mreže, što znači da će biti završena u naredne dve godine", dodala je.
Govoreći o razvoju sistema za upravljanje otpadom, Pavkov je istakla da su u međuvremenu realizovani ključni projekti i da se očekuje početak rada Regionalnog centra Kalenić.
"Kalenić, u opštini Ub, predstavlja žilu kucavicu za zapadni deo Srbije kada je reč o upravljanju otpadom, jer obuhvata 15 lokalnih samouprava i veliki broj građana koji će imati potpuno rešen sistem. Desetog juna dobijena je probna dozvola, a već u avgustu možemo da očekujemo prve kontingente otpada koji će stizati u Kalenić, uz opremu koju mi obezbeđujemo", dodala je i ukazala da će do 2030. godine, svaki drugi kilogram otpada koji izlazi iz domaćinstva u Srbiji biti zbrinut po evropskim standardima u regionalnim centrima za upravljanje otpadom.
Podrška Evropske unije
Govoreći o finansiranju projekata u oblasti zaštite životne sredine, Pavkov je istakla da se veliki infrastrukturni poduhvati realizuju uz podršku međunarodnih finansijskih institucija i bespovratnih sredstava Evropske unije.
"Zadužujemo se kroz nekoliko paralelnih izvora, po pitanju kreditnih linija Razvojne banke Saveta Evrope, kao i od IBRD-a i EBRD-a. Sve to zajedno iznosi oko 400 miliona evra investicija koje će biti uložene kod nas. Do sada je uloženo 200 miliona evra za kanalizaciju i prečišćavanje otpadnih voda, a kada je reč o bespovratnim sredstvima kroz IPA projekte Evropske unije i druge fondove, već su obezbeđene stotine miliona evra. I u budućnosti će biti obezbeđene stotine miliona evra kroz grantove i sufinansiranje iz budžeta, koji to može da izdrži", kazala je.
Osvrćući se na međunarodnu podršku za projekte zaštite životne sredine, Pavkov je istakla da Srbija trenutno koristi više bespovratnih sredstava nego kreditnih linija, kao i da je ostvarila značajne rezultate u povlačenju novca iz međunarodnih fondova.
"Više je sredstava koje u ovom trenutku dobijamo bespovratno nego kroz kredite. Trenutno smo jedina zemlja na kontinentu koja je iskoristila sredstva iz fonda Global Environment Facility (GEF), koji se bazira na zaštiti biodiverziteta. Tokom 20 godina korišćenja tog fonda obezbedili smo više od milijardu dolara kroz različite programe finansiranja u oblasti zaštite životne sredine. Takođe, jedina smo zemlja u ovom ciklusu GEF-a koja je učestvovala u programu održivih gradova, u okviru kojeg smo uložili u Beograd, Novi Sad i Zrenjanin. Reč je o 6 miliona evra dodatnih bespovratnih sredstava koja nemaju veze sa IPA fondovima. Otvaramo i Green Climate Fund, potpuno novi fond koji se bavi borbom protiv klimatskih promena, iz kojeg ćemo u narednom periodu obezbediti dodatna bespovratna sredstva za Srbiju, nezavisno od IPA fondova", najavila je ministarka.
(EUpravo zato/K1info)
