Evropski savet je usvojio zaključke o "Životnoj sredini Evrope 2030 - izgradnja klimatski otpornije i cirkularne Evrope".
U zaključcima se naglašava hitna potreba za ubrzavanjem delovanja kako bi se ispunili dugoročni ciljevi EU u oblasti životne sredine i klime, posebno šest prioritetnih ciljeva do 2030. godine iz 8. Akcionog plana u oblasti životne sredine (EAP).
Uprkos ostvarenom napretku, izveštaji zaključuju da su potrebni dodatni napori kako bi se ispunili prioritetni ciljevi do 2030. godine.
"U vremenu koje obeležavaju bezbednosna i odbrambena pitanja, neophodno je da se ponovo potvrdi potreba za zaštitom životne sredine i njen doprinos većoj otpornosti u EU. Nema sumnje da je klimatska otpornost jedan od najvećih izazova našeg vremena. Milioni građana Evrope direktno su pogođeni poplavama i/ili obalskom erozijom, što zahteva zajedničko delovanje na nivou cele EU. Prelazak na cirkularnu ekonomiju predstavlja još jedan od glavnih izazova sa kojima se EU suočava. Potrebno je ojačati tržište sekundarnih materijala, povećati nadzor nad onlajn platformama i zaštititi EU od nelojalne konkurencije iz trećih zemalja", istakao je Magnus Hojnik, ministar za životnu sredinu Danske, zemlje koja trenutno predsedava EU.
U svojim zaključcima, Savet izričito prepoznaje nedovoljan napredak ka ostvarivanju ciljeva Akcionog plana i uviđa loše stanje prirode i biodiverziteta.
Klimatska otpornost
Savet sa zabrinutošću konstatuje da su mnogi klimatski rizici dostigli kritične nivoe. Potrebne su velike promene kako bi se unapredila bezbednost, prosperitet i konkurentnost EU, kroz bolju pripremljenost i veću otpornost.
Poziva se na uključivanje klimatske otpornosti u sve politike i sektore, a naglašava se temeljni značaj zdravih ekosistema i rešenja zasnovanih na prirodi.
U zaključcima se naglašava da je obezbeđivanje dovoljnog finansiranja ključno, što zahteva mobilizaciju i javnih i privatnih sredstava, kao i da se očekuje da će troškovi usled nečinjenja biti znatno veći od benefita efikasnog delovanja.
Cirkularna ekonomija
Savet potvrđuje potrebu za efikasnim i delotvornim zakonodavnim okvirom kako bi se ubrzale sistemske promene ka dugoročnim ciljevima cirkularne ekonomije.
Potrebno je da postoji funkcionalno jedinstvenog tržišta sekundarnih sirovina kako bi se smanjila eksploatacija materijala i unapredila reciklaža. Komisija se poziva da razmotri potencijalne mehanizme određivanja cena i stimulativne mehanizme kako bi se obezbedili jednaki uslovi konkurencije između cirkularnih i linearnih poslovnih modela.
Potrebno je i da se više ulaže u proizvode, od samog početka i osmišljavanje ekodizajna, kako bi mogli duže da traju ili budu ponovo upotrebljeni ili reciklirani.
(EUpravo zato/Europe.eu)
