Evropska komisija planira da državama članicama EU omogući veću fleksibilnost u javnoj potrošnji kako bi lakše subvencionisale električna vozila i ulagale u zelenu infrastrukturu, poput biciklističkih staza, železničkih stanica i javnog prevoza.
Mere su deo politika čiji je cilj ubrzanje energetske tranzicije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Prema internom dokumentu u koji je Politico imao uvid, nova pravila će omogućiti državama da privremeno povećaju izdvajanja za zelene investicije bez kršenja fiskalnih ograničenja EU.
Ta fleksibilnost bi trebalo da bude odgovor na rast cena energije i posledice geopolitičkih tenzija, uključujući ratne sukobe koji su uticali na tržište nafte i gasa.
Međutim, ova mogućnost je ograničena, jer države mogu da potroše do 0,6% BDP-a u periodu od tri godine, odnosno najviše 0,3% BDP-a godišnje.
Takođe, mere koje se finansiraju moraju biti uvedene nakon početka sukoba i moraju jasno doprinositi ubrzanju prelaska na čistu energiju.
Šta se sve može finansirati?
U okviru dozvoljenih ulaganja nalaze se subvencije za električna vozila, solarne i geotermalne projekte, zamena gasnih kotlova toplotnim pumpama, kao i razvoj železničke i metro infrastrukture, tramvajskih linija, biciklističkih staza i punjača za električna vozila.
Istovremeno, subvencije za fosilna goriva i smanjenje akciza na njih neće biti obuhvaćeni ovom fleksibilnošću.
Ipak, u Briselu ostaje oprez, jer će svaka država morati da dokaže da njene mere ispunjavaju stroge uslove.
Pojedine članice EU, uključujući Francusku, Estoniju, Finsku i Holandiju, već su izrazile kritike na račun ovog izuzeća, upozoravajući da bi moglo doći do zloupotrebe i dodatnog popuštanja fiskalne discipline.
(EUpravo zato/Biznis.rs)
