Više od 120.000 kilometara pređenih električnim trotinetima pokazalo je da građani Niša imaju interesovanje za alternativne načine prevoza. Grad sada, uz razvoj mikromobilnosti i besplatan javni prevoz, pokušava da smanji gužve, zagađenje i zavisnost od automobila.
Niš poslednjih godina sve više pažnje posvećuje pitanju kako građani mogu da se kreću gradom brže, jednostavnije, ali i uz manji uticaj na životnu sredinu. Jedan od odgovora stigao je kroz razvoj mikromobilnosti, a iskustvo sa električnim trotinetima pokazalo je da za ovakvim načinom prevoza postoji ozbiljna potražnja.
Za dosadašnji rad na unapređenju održive urbane mobilnosti, Grad Niš nagrađen je u okviru konkursa "Ekoopština", a kako kaže Ivana Knežević, rukovodilac sektora za saradnju sa zajednicom i komunalni razvoj Gradske uprave za komunalne delatnosti, poslove inspekcije i komunalne milicije grada Niša, ovo priznanje predstavlja potvrdu višegodišnjeg rada.
"Grad Niš godinama prati konkurs 'Ekoopština'. Učestvovali smo i ranije i već smo nagrađivani u drugim kategorijama. Ove godine nagrađeni smo u oblasti održive urbane mobilnosti i veoma smo ponosni na to, nagrada dolazi u pravo vreme da nas podseti da se višegodišnji trud i rad i te kako isplate", kaže Knežević.
Od pilot-projekta do sistema
Pre nego što je mikromobilnost dobila svoje mesto u gradskim planovima, bilo je potrebno utvrditi kako građani zaista koriste ovakav vid prevoza. Zato je Grad Niš krenuo od pilot-projekta koji je, osim same usluge korišćenja električnih trotineta, imao još jedan važan cilj - prikupljanje podataka.
Putem aplikacije praćeno je interesovanje građana, broj vožnji, najčešće rute i dužine putovanja, ali i problemi koji se odnose na postojeću infrastrukturu.
"Želeli smo da vidimo da li je građanima takva usluga interesantna, da li nam je potrebna, kakvo je stanje infrastrukture, koje su najčešće rute i šta još treba unaprediti da bi mikromobilnost mogla da postane trajna usluga", objašnjava Knežević.
Rezultati su, prema njenim rečima, pokazali da postoji veliko interesovanje. Tokom pilot-projekta ostvareno je više od 120.000 pređenih kilometara, kroz hiljade vožnji.
Posebno je bilo značajno to što se pokazalo da građani električne trotinete često koriste upravo za kratka putovanja, u proseku oko tri kilometra. A upravo su kratke gradske relacije one koje mogu biti važne kada je cilj da se deo putovanja automobilom zameni drugim načinima kretanja.
"Podaci su nam pokazali i šta je ono što treba da unapredimo. To nam je bilo veoma važno jer nismo želeli da odluke donosimo napamet, već na osnovu stvarnog stanja i ponašanja građana", kaže Knežević.
Kada podaci postanu gradska politika
Pilot-projekat je istovremeno otvorio i niz pitanja koja nisu bila samo tehničke prirode. Bilo je potrebno uskladiti lokalne odluke i procedure kako bi mikromobilnost mogla da funkcioniše kao uređena gradska usluga.
U međuvremenu je usvojen Plan održive urbane mobilnosti grada Niša, doneta odluka u oblasti komunalnog reda, sproveden javni poziv za izbor operatera lakih električnih vozila, a potom je sa izabranim operaterom zaključen i ugovor.
Tako su se električni trotineti ponovo našli na niškim ulicama, ali ovog puta u okviru uređenijeg sistema.
"Dok smo realizovali projekat, paralelno smo radili na rešavanju izazova koji su se odnosili na lokalne odluke i procedure. Sistemskim pristupom uspeli smo da rešimo taj problem", navodi Knežević.
Za Grad Niš, kaže, nagrada na konkursu "Ekoopština" predstavlja priznanje upravo tom višegodišnjem trudu.
Manje automobila, više mogućnosti
Razvoj mikromobilnosti nije sam sebi cilj. Ideja je da građanima bude ponuđeno više mogućnosti da stignu od jedne do druge tačke, a da automobil ne bude jedina opcija.
Niš je grad u kojem se veliki broj svakodnevnih putovanja odvija na relativno kratkim relacijama, uglavnom u pravcu centra. To, kako objašnjava Knežević, doprinosi stvaranju saobraćajnih gužvi u centralnim gradskim zonama.
Zbog toga je razvoj mikromobilnosti jedna od mera predviđenih Planom održive urbane mobilnosti.
"Niš je takav grad da se ljudi često kreću na nekoliko kilometara i gravitiraju ka centru. To dovodi do velikih gužvi. Zato pokušavamo da promovišemo i podstaknemo alternativne načine prevoza, kako bi se smanjilo korišćenje automobila, a samim tim i gužve i zagađenje", kaže Knežević.
U toj strategiji električni trotineti nisu jedina mera. Niš je, pored Beograda, jedan od retkih gradova u Srbiji koji već više od godinu dana ima besplatan javni prevoz.
Cilj je, kako ističe Knežević, da građani imaju mogućnost da biraju između različitih oblika kretanja, javnog prevoza, mikromobilnosti, pešačenja i drugih aktivnih načina transporta.
Održiva mobilnost nije samo saobraćaj
Da održiva urbana mobilnost nije samo pitanje saobraćaja, pokazalo se i tokom Evropske nedelje mobilnosti, kada su u Nišu organizovane brojne aktivnosti namenjene različitim generacijama.
U program su bili uključeni najmlađi, ali i građani stariji od 65 godina. Organizovane su sportske i rekreativne aktivnosti, čas fitnesa, odbojka, aktivnosti ženskog fudbalskog kluba, kao i programi u kojima je učestvovalo još 18 klubova.
Ideja je bila da se tema mobilnosti približi građanima kroz svakodnevne navike i zdravije stilove života, a ne samo kroz saobraćajne planove i infrastrukturu.
"Trudimo se da pošaljemo pozitivnu poruku svima, a to je da je važno čuvati životnu sredinu, ali istovremeno i podizati kvalitet života u gradu. Održiva mobilnost je samo jedna od mera kojima možemo da radimo na tome", kaže Knežević.
Priča Grada Niša tako pokazuje da zelena tranzicija ne mora uvek da počne velikim projektima. Ponekad počinje mnogo jednostavnije, kratkim putovanjem bez automobila, izborom javnog prevoza, vožnjom bicikla ili trotineta, odnosno stvaranjem uslova da građani imaju više mogućnosti za svakodnevno kretanje.
Upravo podaci prikupljeni na ulicama Niša pokazuju da za takve promene među građanima postoji interesovanje.
(M.A./EUpravo zato)
