Pojedine države u Evropi susrele su se sa nedostatkom slatke vode. Na nivou Evropske unije, koristi se svega 5,8 odsto raspoloživih resursa slatke vode, ali taj prosek pokazuje i veliku razliku između država članica.
Prema podacima Eurostata i Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), jedna od država koja je u velikom problemu jeste Kipar. Ovo ostrvo koristi čak 72 odsto svojih resursa slatke vode, dok tokom leta ta brojka raste i na 92 odsto, pa su stalno u vanrednom stanju.
Inače, smatra se da država ulazi u zonu upozorenja kada potrošnja dostigne 20 odsto raspoložive vode, ali to na pojedinim mestima nije slučaj.
Vlasti su početkom ove godine pozvale građane da smanje dnevnu potrošnju vode za 10 odsto, što je približno dva minuta manje dnevnog korišćenja vode, a kako su svesni problema u kome se nalaze, Vlada ubrzano radi i na postavljanju postrojenja za desalinizaciju kako bi obezbedila dovoljno pijaće vode, naročito pred turističku sezonu.
Prekomerna potrošnja
Posle Kipra, među najugroženijim zemljama nalazi se Malta, koja godišnje koristi 33 odsto svojih vodnih resursa, dok leti ta potrošnja raste na 67 odsto, a ništa bolje ne prolaze ni ostale mediteranske zemlje.
Grčka – 37%
Rumunija – 34%
Portugal – 31%
Italija – 27%
Španija – 26,5%
Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da će klimatske promene i sve češće suše dodatno povećati učestalost, intenzitet i posledice nestašice vode.
Zastarela infrastruktura
Ovaj problem je najizraženiji na Kipru, gde poteškoće sa pristupom vodi ima 36,5 odsto stanovništva, i u Grčkoj, gde taj udeo iznosi 31,5 odsto. Neke zemlje u kojima postoje problemi sa snabdevanjem vodom – među njima Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Irska, nemaju naročito visoku stopu iskorišćavanja resursa slatke vode.
To ukazuje da uzrok problema u tim državama nije toliko nedostatak vode, koliko zastarela infrastruktura i nedostaci u sistemima vodosnabdevanja, dok sa druge strane Francuska, Portugal i Španija imaju povećanu potrošnju slatkovodnih resursa, ali uspešnije upravljaju distribucijom čiste i bezbedne vode, pa je u ovom zemljama procenat stanovništva koji ima problema sa snabdevanjem znatno niži od proseka Evropske unije, koji iznosi 9 odsto.
(EUpravo zato/Index.hr)