Čak i malo smanjenje brzine vetra moglo bi da utiče na proizvodnju energije, ukazuje novo istraživanje.
Zbog globalnog zagrevanja su leta u Evropi manje vetrovita. Taj fenomen se pojačava zagrevanjem zemljišta i troposfere – sloja atmosfere najbližeg površini Zemlje.
Studija objavljena u časopisu "Environmental Research Letters" sa Univerziteta Ilinois Urbana-Šampejn otkrila je da se očekuje smanjenje brzine vetrova za manje od 5 odsto između 2021. i 2050. godine.
Trend je primećen i oblastima severne srednje geografske širine, poput Severne Amerike.
Međutim, čak i malo smanjenje brzine vetra moglo bi da utiče na proizvodnju energije jer Evropa sve više zavisi od obnovljivih izvora.
Brzinu vetra je teško meriti
Tokom leta i jeseni 2021. godine, Evropa je doživela takozvanu "sušu vetra" – kada su brzine bile oko 15 odsto niže od godišnjeg proseka.
U Velikoj Britaniji je ova "suša" bila jedan od najmanje vetrovitih perioda u poslednjih 60 godina, što je dovelo do dramatičnog pada proizvodnje energije od vetra. Zbog toga je zemlja bila prinuđena da ponovo pokrene dve zatvorene termoelektrane na ugalj kako bi nadoknadila energetski deficit.
Istraživači, međutim, ne mogu da se slože šta ovakvi događaji znače za budućnost. Brzine vetra su teške za merenje i često su pod uticajem topografije terena ili okolnih zgrada. Čak ni najpotpuniji skupovi podataka nisu pouzdani u beleženju ekstremnih vrednosti, a ovo je dugo bila zapostavljena oblast istraživanja.
Uprkos neslaganjima u podacima, Međuvladin panel za klimatske promene predviđa usporavanje vetrova u narednim decenijama. Do 2100. godine, prosečne godišnje brzine vetra mogle bi da padnu i do 10 odsto.
Korišćenjem novijih podataka, ne oslanjajući se toliko na istorijska merenja, kao i sprovođenjem većeg broja simulacija, nova studija je otkrila porast smirivanja vetrova tokom leta u Evropi.
Ovi nalazi su u skladu sa drugim istraživanjima koja sugerišu da će uticaj globalnog zagrevanja na brzinu vetrova postati statistički značajan u drugoj polovini ovog veka.
Da li će smanjenje brzine vetra biti problem za obnovljive izvore energije?
Još nije poznato koliko bi, dugoročno gledano, manja vetrovitost mogla da utiče obnovljive izvore energije u Evropi.
Energija vetra je prošle godine činila 17 odsto energetske mešavine EU, a kapacitet nastavlja da raste.
Iako novi projekti nailaze na različite izazove i kašnjenja širom kontinenta, energija vetra je i dalje jeftinija od fosilnih izvora poput prirodnog gasa.
Ipak, čak i smanjenje brzine vetra od 5 odsto dovelo bi do značajnih promena, rekao je vodeći istraživač Gan Džang, klimatski naučnik i profesor na Univerzitetu Ilinois Urbana-Šampejn za Blumberg.
"Energetski sistem funkcioniše na margini. To znači da ako promenite marginu za 5 do 10 odsto, reakcija cena može biti ogromna". rekao je.
Džang predlaže da Evropa u budućnosti mora da bude kreativnija u proizvodnji obnovljive energije kako bi se izborila sa izazovima koje donosi manja brzina vetra.
(EUpravo zato/Euronews)
