U Evropskoj uniji je prošle godine proizvedeno više električne energije od sunca nego uglja, što analitičari nazivaju prekretnicom u tranziciji za korišćenje čiste energije.
Solarni paneli su proizveli 11 odsto električne energije u EU tokom 2024. godine, dok su elektrane na ugalj generisale 10 procenata, pokazuju podaci istraživačkog centra za klimu Ember.
Uloga fosilnog gasa je pala petu godinu zaredom i pokrila 16 odsto miksa električne energije.
"Ovo je prekretnica. Ugalj je najstariji način proizvodnje električne energije, ali i najprljaviji. Solar je zvezda u usponu", rekla je Beatris Petrović, jedna od autorki izveštaja, prenosi "Gardijan".
Evropsku industrijalizaciju pokretao je ugalj, ali ovo gorivo je izbacilo više zagađenja koja zagrevaju planetu nego bilo koji drugi izvor energije.
Sagorevanje uglja u energetskom sektoru EU dostiglo je vrhunac 2003. godine ali od tada je opalo za 68 odsto.
Istovremeno, čisti izvori električne energije su naglo rasli. Energija vetra i sunca porasla je na 29 odsto u proizvodnji električne energije u EU 2024. godine, dok su hidroenergija i nuklearna energija nastavile da se oporavljaju od najniže vrednosti iz 2022. godine.
Porast solarne energije – najbrže rastućeg izvora energije prošle godine – zabeležen je zbog rekordnog broja novih panela, uprkos tome što je region imao manje sunčanih dana nego godinu ranije.
"Dobra je vest da povećanje solarne izgradnje zapravo dovodi do smanjenja sagorevanja fosilnih goriva", rekla je Dženi Čejs, solarni analitičar u Blumberg NEF-u.
Udeo uglja opao je u 16 od 17 zemalja koje su ga i dalje koristile 2024. godine. U njemu se navodi da je gorivo postalo "granično ili ga nema" u većini sistema.
Nemačka i Poljska, dve zemlje koje sagorevaju većinu uglja u EU, bile su među onima u kojima je došlo do prelaska na čistije izvore energije. Udeo uglja u nemačkoj električnoj mreži opao je za 17 odsto na godišnjem nivou, dok je u Poljskoj opao za 8 odsto, navodi se u izveštaju.
Ovakav izveštaj dolazi uprkos malom povećanju potražnje za električnom energijom nakon dve godine strmoglavog pada izazvanog invazijom Rusije na Ukrajinu. Kao odgovor, EU je uvela plan za uštedu energije, pronalaženje novih dobavljača fosilnih goriva i ubrzanje prelaska na čistu energiju.
"Politika i tržišta u Evropi omogućili su obnovljivim izvorima da smanje udeo i uglja i prirodnog gasa. Vetar i solarna energija rastu u svim velikim ekonomijama, ali ugalj je nastavio da raste u Kini, a prirodni gas je porastao u SAD. Evropa koristi sve prednosti pristupačnosti, sigurnosti i čistog vazduha koje pružaju obnovljivi izvori energije", rekao je Gregori Nemet, energetski istraživač na Univerzitetu Viskonsin-Medison.
(EUpravo zato/Politika)
