Tri evropska biznismena predlažu postavljanje podmorskog elektroenergetskog interkonektora kojim bi se Evropa povezala sa Severnom Amerikom. Bio bi najduži na svetu, a prenosio bi obnovljivu električnu energiju sa jednog na drugi kontinent u zavisnosti od toga gde u datom trenutku sija sunce.
Transatlantski interkonektor, koji je još uvek samo ideja, sastojao bi se od tri para visokonaponskih kablova dužine po preko 3.200 kilometara, koji bi bili položeni na dno Atlantskog okeana i tako povezali zapadni deo Velike Britanije sa istočnom Kanadom, a možda i Njujork sa zapadnom Francuskom, navodi se u izveštaju CNN-a, a prenosi Balkan Green Energy News.
Planirani interkonektor bi snabdevao Severnu Ameriku strujom iz evropskih solarnih elektrana u vreme kada sunce sija u Evropi, i obrnuto.
Kada je sunce u zenitu u Evropi, taj kontinent ima više električne energije nego što mu je potrebno, pa bi tada mogao da je šalje u Sjedinjene Države, objašnjava Sajmon Ladlam, osnivač i izvršni direktor firme Etchea Energy. Nekoliko sati kasnije, kada je sunce visoko iznad Istočne obale Amerike, Evropa može da dobija energiju odatle, navodi Ladlam, jedan od trojice preduzetnika koji predlažu ovaj projekat.
Brzinom svetlosti
Kablovi bi mogli brzinom svetlosti u oba smera da šalju energiju snagom od 6 GW, što je ekvivalentno kapacitetu šest velikih nuklearnih elektrana, kaže Loran Segalen, osnivač londonske kompanije za obnovljive izvore energije Megawatt-X. On je takođe deo grupe koja podržava projekat.
Projekat transatlantskog interkonektora je još u ranoj fazi i ne očekuje se da će biti završen pre sredine 2030-ih. Biće potrebne značajne investicije iz nekoliko zemalja, a ukupan trošak je teško predvideti. Gruba procena je da bi poduhvat koštao preko 20 milijardi funti (23,6 milijardi evra), ali verovatno manje od 46 milijardi funti (54,3 milijarde evra), što je budžet za novu nuklearnu elektranu u Velikoj Britaniji, Hinkley Point C, navodi londonski Telegraph.
Ipak, inicijatori projekta su optimistični jer bi transatlantski interkonektor ne samo doprineo borbi protiv klimatskih promena, već bi i pomogao Zapadu u energetskom ratu sa Rusijom, kao i u nadmetanju sa Kinom za dominaciju u tehnologijama obnovljive energije.
Ne bežeći od geopolitičkih implikacija, predlagači su projekt čak nazvali NATO-L (North Atlantic Transmission One-Link), navodi se u izveštaju.
(JA/EUpravo zato/Balkan Green Energy)
