Visoke temperature pogodile su Evropu, ovog leta ranije nego prethodnih godina. Temperatura je sve češće 38 ili 39 stepeni, a posledice već sada oseća cela planeta.
I dok se najviše govori o niskom vodostaju reka, pre svega zbog proizvodnje električne energije, strahuje se i od prekida transporta nafte, koja na ovim prostorima u maloj meri stiže i preko Crnog mora i Dunava. Ali, zabrinjavajuće je i to da visoka temperatura nije izmerena samo u mediteranskim mestima ili velikim gradovima, već je sve češće i u planinskim predelima.
Prema Kombinovanom pokazatelju suše (CDI), u većem delue Evrope bile su visoke temperature, koje su izazvale suše, a suše pak i požare. Na udaru su se našle i države u kojima visoka temperatura nije čest slučaj, poput planinske Austrije i Švajcarske, stanje se dodatno pogoršalo u severnoj Italiji. Vatra je buktala u Francuskoj, Grčkoj, Turskoj i Španiji, na stotine hiljada ljudi je evakuisano.
Automatski raste i strah od nestašice hrane, jer su velike vrućine uticale i na useve, a postoji i bojazan da će na jesen skočiti cene namirnica.
Suša je pogodila i evropski energetski sistem, a zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, Mađarska će prvi put posle gotovo pola veka privremeno smanjiti rad nuklearne elektrane Paks, koja proizvodi skoro polovinu električne energije u toj zemlji, a protok vode kroz hidroelektrane u alpskom regionu približio se istorijski najnižem nivou.
Kako suša utiče na proizvodnju hidroenergije?
Prema podacima kompanije za energetske analize Montel, dotok vode u akumulaciona jezera i protočne hidroelektrane u Austriji i Švajcarskoj tokom jula bio je gotovo 50 odsto ispod proseka, pa je ukupna proizvodnja hidroelektrana u Austriji iznosila svega 51 odsto uobičajenog nivoa (u poređenju sa prosekom iz poslednjih 15 godina), zbog veoma malih količina padavina.
Slična situacija zabeležena je i u Švajcarskoj, gde je proizvodnja dostigla samo 48 odsto proseka, a slabiju proizvodnju imale su i Nemačka i Francuska.
Hidroenergija i dalje u vrhu
Hidroenergija je drugi najveći obnovljivi izvor električne energije u Evropskoj uniji. U prvom kvartalu 2026. godine obezbedila je 28 odsto ukupne proizvodnje električne energije, i bila ispred solarne energije (17,3 odsto), obnovljivih goriva (9,4 odsto) i geotermalne energije sa ostalim izvorima (0,4 odsto).
Može li Evropa bez hidroelektrana?
Zemlje poput Portugala i Austrije u velikoj meri zavise od hidroenergije, međutim, kada proizvodnja opadne, prinuđene su da se ponovo oslone na fosilna goriva, pre svega prirodni gas.
Proizvodnja električne energije iz gasa u Evropskoj uniji prošle godine je porasla za osam odsto u odnosu na 2024. godinu, a istraživanja navode da je glavni razlog bio pad proizvodnje hidroenergije od 12 odsto, izazvan nepovoljnim vremenskim uslovima. Ali, isti vremenski uslovi pogodovali su razvoju solarne energije.
I dok je proizvodnja električne energije iz vetra opala za dva odsto, solarne elektrane su tokom 2025. proizvele više električne energije, uz rast veći od 20 odsto, što još jednom pokazuje koliko je važno da države razvijaju raznovrsne obnovljive izvore energije kako bi bile otpornije na ekstremne vremenske prilike izazvane klimatskim promenama.
Kombinovanje obnovljivih izvora kao rešenje
Hidroelektrane imaju važnu ulogu jer mogu da nadoknade nestabilnu proizvodnju energije iz vetra i sunca i one mogu da brzo da povećaju proizvodnju kada poraste potrošnja električne energije ili da je smanje kada je potražnja mala.
Stručnjaci smatraju da bi Evropa trebalo više da primenjuje takozvanu hibridizaciju, odnosno da poveže vetroelektrana, solarnih elektrana i sistema za skladištenje energije na isti priključak elektroenergetske mreže.
Prema nedavnom izveštaju Embra, u Austriji, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Rumuniji i Španiji – najvećim tržištima hidroenergije u Evropskoj uniji – primena hibridnih sistema mogla bi da omogući priključenje 18 odsto novih obnovljivih izvora energije planiranih do 2030. godine, bez potrebe za dodatnim proširenjem elektroenergetske mreže.
(EUpravo zato/Euronews)