Projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica napravio je novi korak ka realizaciji nakon što je Ministarstvo zaštite životne sredine donelo rešenje kojim se određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za ovaj energetski objekat.
Rešenje je doneto na zahtev Elektroprivrede Srbije (EPS), kao nosioca projekta, a njime su definisane oblasti koje će buduća studija morati da obradi kako bi se procenili svi potencijalni uticaji planirane hidroelektrane na životnu sredinu.
Prema dokumentaciji, projekat predviđa izgradnju nove brane na profilu Klak na reci Uvac, oko pet kilometara nizvodno od postojeće brane Radoinja. Planirana nasuta brana biće visoka oko 100 metara, sa širinom krune od 10 metara i dužinom do 400 metara.
Formiranjem nove akumulacije biće potopljen deo doline Uvca između sela Klak i brane Radoinja. Projekat se realizuje na području opština Nova Varoš i Priboj i predstavlja deo šireg sistema hidroelektrana na rekama Uvac i Lim.
Ministarstvo je naložilo da Studija o proceni uticaja obuhvati analizu uticaja na vode, zemljište, vazduh, biodiverzitet, zaštićena prirodna dobra, stanovništvo, klimatske promene, kao i moguće kumulativne efekte sa drugim postojećim i planiranim projektima u okruženju.
Posebna pažnja biće posvećena uticaju na vodne resurse, podzemne vode i ekosisteme, kao i merama za sprečavanje, smanjenje i kontrolu potencijalnih negativnih posledica tokom izgradnje i eksploatacije postrojenja.
U obrazloženju rešenja navodi se da je projekat od značaja za unapređenje elektroenergetskog sistema Srbije, povećanje kapaciteta za skladištenje energije iz obnovljivih izvora, smanjenje upotrebe fosilnih goriva i ostvarivanje ciljeva energetske tranzicije.
EPS je u obavezi da u roku od godinu dana od pravosnažnosti rešenja podnese zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
Podsetimo, raspisana je i javna nabavka za izvođenje zemljanih radova za potrebe arheoloških iskopavanja na lokalitetu "Bistrica", u okviru priprema za izgradnju akumulacije Klak.
Izgradnja u skladu sa EU propisima
Pošto je hidroelektrana Bistrica u funkciji od 1960. godine, neophodno je da bude sanirana, pogotovo jer se Srbija opredelila za usklađivanje svojih propisa sa zakonodavstvom EU u oblasti zaštite životne sredine.
Modernizovana hidroelektrana bi podržavala vetroelektrane i solarne elektrane, što bi omogućilo integraciju više izvora obnovljive energije u mrežu Srbije.
Novi objekat će se nalaziti između reka Uvca i Lima, a na Uvcu, 7,5 kilometara nizvodno od postojeće brane Radoinja se planira izgradnja brane Klak. Kako navode iz EPS-a, ukupna zapremina te akumulacije iznosiće 108 miliona kubnih metara vode, dok će se kao donja akumulacija u sistemu RHE iskoristiti postojeća akumulacija Potpeć na Limu.
EU sufinansira investicije u okviru Flagship 4 projekta – Obnovljiva energija – Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).
Po čemu su specifične reverzibilne hidroelektrane?
Reverzibilne hidroelektrane su specifične po tome što mogu i da proizvode i da skladište električnu energiju. Za razliku od klasičnih hidroelektrana, koje "samo" koriste protok vode za proizvodnju struje, reverzibilne imaju dva rezervoara, gornji i donji, i rade u dva režima: kada ima viška električne energije u sistemu, koriste tu energiju da pumpama prebace vodu iz donjeg u gornji rezervoar; kada je potrošnja velika ili nema dovoljno proizvodnje iz drugih izvora, voda se pušta nazad kroz turbine i proizvodi električnu energiju.
Na neki način, one predstavljaju ogromne "baterije" elektroenergetskog sistema.
U Evropi su RHE jedan od ključnih "pogona" za dekarbonizaciju energetike. Zemlje poput Austrije, Švajcarske i Norveške imaju veliki broj takvih postrojenja upravo zbog razvoja obnovljivih izvora energije.
Srbija već ima jednu reverzibilnu hidroelektranu, RHE Bajina Bašta, a planirani projekti, poput Bistrice se zato smatraju strateški važnim upravo jer omogućavaju veću integraciju solarnih i vetroelektrana i tako smanjuju rizik od nestabilnosti mreže u budućnosti.
(EUpravo zato)
