Srbija ulazi u novi investicioni ciklus u oblasti energetike do 2035. godine, vredan 14,4 milijarde evra, izjavio je savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za kapitalne investicije Milan Aleksić na otvaranju konferencije "Energetika 2026" na Zlatiboru.
Kako je naveo, najveći deo planiranih ulaganja usmeren je na elektroenergetiku, dok se oko sedam milijardi evra odnosi na projekte u proizvodnji električne energije.
Poseban značaj, prema njegovim rečima, imaju projekti reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, ukupne snage oko 2,5 gigavata, koji bi trebalo da obezbede stabilno funkcionisanje elektroenergetskog sistema u uslovima sve većeg učešća obnovljivih izvora energije.
Govoreći o RHE Bistrica, naveo je da je u prethodnih godinu dana ostvaren značajan napredak u pripremi projektne dokumentacije i pribavljanju neophodnih dozvola za izgradnju, kao i da se početak prvih pripremnih radova očekuje u narednim mesecima.
Kao što smo već pisali, reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bistrica je najvažniji projekat koji Srbija razvija u energetskom sektoru.
EU pomaže u sanaciji RHE Bistrica
Hidroelektrana Bistrica, koja je u funkciji od 1960. godine, biće sanirana nakon što se Srbija opredelila za usklađivanje svojih propisa sa zakonodavstvom EU u oblasti zaštite životne sredine.
Ovaj investicioni projekat ima za cilj modernizaciju elektrane i povećanje njene efikasnosti, povećavajući godišnju proizvodnju električne energije na 350 GWh.
Pored povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte, ovaj strateški projekat doprinosi tome da Srbija poštuje međunarodne sporazume kao što su Kjoto protokol i Pariski sporazum.
Modernizovana hidroelektrana bi podržavala vetroelektrane i solarne elektrane, što bi omogućilo integraciju više izvora obnovljive energije u mrežu Srbije. Konačno, ovaj projekat je u skladu sa širom energetskom strategijom Srbije da se do 2040. godine postigne udeo obnovljivih izvora energije od 49,6%.
Završetak rehabilitacije HE Bistrica očekuje se u 2027. godini.
EU sufinansira investicije u okviru Flagship 4 projekta - Obnovljiva energija - Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), stoji na sajtu EU za tebe.
Kako se gradila HE Bistrica?
Gradnja HE "Bistrica" počela je izgradnjom brane Radoinja, stoji na sajtu EPS-a.
Tokom gradnje, vode reke Uvca propuštane su kroz optočni tunel koji je kasnije preuređen u temeljni ispust. Nasuta kamena brana Radoinja nalazi se na reci Uvac, na 43km od ušća Lima. Ova brana, koja je zauvek je zaustavila Uvac, sastoji se iz dva dela, razdvojenih betonskim prelivom koji stvara akumulaciju Radoinja, zapremine bruto 7.600.000m3 koja se proteže oko 12 km duž Uvca, sve do uzvodne HE "Kokin Brod".
Brana je visoka 40 metara, duga 361 metar, ugrađeno je oko 120.000m3 kamena, a izgradnja je trajala tri godine.
Na ovoj brani sticano je potrebno iskustvo jer je, prvi put - bar u Srbiji - primenjeno masovno miniranje pomoću dubinskih mina, kao i komorno miniranje. Rad na iskopu tekao je teško, isključivo ručno. Odvoz iskopanog materijala obavljan je vagonetom, a kao pogonski mehanizam upotrebljeno je električno vitlo. Akumulacioni bazen Radoinja i mašinsku zgradu HE "Bistrica" povezuje dovodni tunel dužine 8.026 metara, prečnika 4 metra. Tunel najvećim delom prolazi kroz masivne i pločaste krečnjake.
On je jedan od najzanimljivijih i značajnih objekata čija je namena da vodu iz akumulacije Radoinja odvede do turbina HE "Bistrica".
Na probijanju poslednjih kilometara tunela, dogodila se velika nesreća 1958. godine, kada su poginula 32 minera. U tunelu, u kome se nalazio magacin sa eksplozivom izbio je požar, a zatim i velika eksplozija. Od gasova stvorenih posle eksplozije nastradalo je 25, a trovanju je podleglo još 7 minera. Tokom izgradnje HE "Bistrica" život je izgubilo još pet radnika.
Za slučaj da pri najvišem vodostaju u akumulaciji dođe do naglog zaustavljanja agregata, predviđen je pomoćni preliv levkastog oblika, kojim bi se voda slobodno odvodila napolje.
Razvodno postrojenje, koje je privi put u tadašnjoj Jugoslaviji pušteno pod napon od 220 kilovolti, prima proizvedenu električnu energiju HE "Bistrica" i preko dalekovoda dugog 200 km plasira je u sistem EPS-a.
(EUpravo zato)
