Turska je odobrila više projekata baterijskih skladišta za jačanje svoje elektroenergetske mreže nego bilo koja država članica Evropska unija, pokazuje novi izveštaj.
To je još jedan znak da bogate zemlje gube zamah u trci ka čistoj ekonomiji. Od 2022. godine u Turskoj je odobreno više od 33 GW kapaciteta baterija, dok ukupni planirani i operativni kapacitet u evropskim liderima poput Nemačka i Italija iznosi između 12 i 13 GW, piše The Guardian.
Ogroman investicioni signal
Ovi nalazi dolaze u trenutku kada se diplomate pripremaju za klimatski samit COP31, čiji će domaćin u novembru biti Turska u Antalija.
Ufuk Alparslan, analitičar klimatskog think-tanka Ember i autor izveštaja, izjavio je da su političke odluke u Turskoj stvorile "ogroman investicioni signal" za baterijska skladišta, koji je nadmašio one u evropskim zemljama.
"Ako se realizuje, turski plan za baterije postaće okosnica novog, čistog regionalnog energetskog čvorišta", dodao je.
Baterije pojačavaju prednosti obnovljivih izvora energije koji zavise od vremenskih uslova, poput vetroturbina i solarnih panela. Skladištenjem električne energije, koja se potom koristi po potrebi, baterije smanjuju zavisnost od fosilnih goriva u periodima kada nema sunca ili vetra.
Pad cena kao pokretač rasta
Evropski energetski stručnjaci pozvali su na veća ulaganja u elektroenergetske mreže i baterijska skladišta kako bi se smanjilo zagađenje, troškovi i zavisnost od stranih autokratskih režima.
Ovi pozivi postali su još hitniji nakon što je rat u Iran podstakao novu krizu fosilnih goriva.
Veliki broj projekata u Turskoj rezultat je odluke iz 2022. godine, kojom se daje povlašćen pristup mreži obnovljivim izvorima energije ukoliko su povezani sa jednakim kapacitetima skladištenja.
Od prijavljenih 221 GW kapaciteta baterijskih skladišta, Turska je odobrila 33 GW, što odgovara 83% njenog trenutnog kapaciteta vetro i solarnih elektrana. Rumunija je jedina članica EU sa većim odnosom.
Greg Nemet, energetski istraživač sa Univerziteta Viskonsin-Medison, koji nije učestvovao u izradi izveštaja, ocenio je da je „dramatičan" rast solarne energije i baterija u pojedinim zemljama, posebno na globalnom jugu, posledica pada troškova za gotovo 90 odsto u poslednjoj deceniji.
"Povoljna solarna energija i baterije stvaraju ogromnu priliku za izgradnju jeftinog, čistog i pouzdanog energetskog sistema. Zemlje poput Turske koriste tu prednost", rekao je.
Ugalj i dalje ključan energent
Turska oko petine svoje energije dobija iz vetra i sunca, što je znatno iznad proseka Bliskog istoka i centralne Azije, ali i dalje ispod evropskog proseka. Istovremeno, i dalje snažno podržava ugalj, koji je prošle godine činio 34% proizvodnje električne energije i dobija značajne subvencije.
Cilj zemlje je da do 2035. godine dostigne 120 GW instaliranog kapaciteta vetra i sunca, što je značajan rast u odnosu na sadašnjih 40 GW. Međutim, 6,5 GW dodanih prošle godine manje je od 8 GW godišnje potrebnih za ostvarenje tog cilja.
Rani nacrt turskog akcionog plana za COP31, koji je procureo u javnost prošlog meseca, nije sadržao pominjanje postepenog ukidanja fosilnih goriva, o čemu se intenzivno raspravljalo na prošlogodišnjem klimatskom samitu u Brazil.
Oprezan pristup
Alparslan je naveo da se Turska i dalje suočava sa "nekoliko prepreka" u realizaciji planiranih projekata baterija, uključujući poteškoće u dobijanju dozvola i zavisnost od cena na spot tržištu električne energije.
Dodao je i da Turska ima manju potrebu za velikim baterijskim skladištima u odnosu na mnoge evropske zemlje, zahvaljujući velikim hidroelektranama koje obezbeđuju stabilan izvor čiste energije.
"Pristup deluje pomalo previše oprezno i ne u potpunosti usmeren ka budućnosti. Ipak, Turska je poslala snažan investicioni signal koji nadmašuje signale njenih evropskih partnera", zaključio je Alparslan.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
