Rat sa Iranom je preko noći gurnuo svet u energetsku krizu.
Zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi da poveća račune u domaćinstvima koja su već dovoljno opterećena.
Međutim, jedna evropska zemlja je u dobroj poziciji da izdrži ove šokove zahvaljujući ulaganjima u obnovljive izvore energije.
Španija je od 2019. udvostručila kapacitete vetra i sunca, dodavši više od 40 gigavata, što je više nego bilo koja druga zemlja EU, osim Nemačke, čije je tržište električne energije dvostruko veće od španskog.
Zahvaljujući tome, cena električne energije u Španiji je mnogo manje pod uticajem cena gasa koje se često menjaju. Dan nakon početka rata u Iranu cene gasa su porasle 55 odsto i od tada samo rastu.
"Rast kapaciteta vetra i sunca u Španiji smanjio je uticaj fosilnih goriva na cenu struje za 75 odsto od 2019. godine", navodi se u izveštaju energetskog istraživačkog centra Ember, objavljenom u oktobru prošle godine.
Stručnjaci se slažu da oslanjanje na uvoz fosilnih goriva izlaže zemlje ozbiljnim rizicima.
"Situacija kojoj danas svedočimo na Bliskom istoku jasno pokazuje da se suočavamo sa globalnim energetskim sistemom koji je u velikoj meri vezan za fosilna goriva, gde je snabdevanje koncentrisano u nekoliko regiona, a svaki sukob rizikuje da pogodi svetsku ekonomiju", rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
Računi za struju u Španiji među najnižima u Evropi
Prema izveštaju organizacije Ember, između 2020. i 2024. godine Španija je "smanjila troškove uvoza energije više nego bilo koja druga zemlja EU". To je postigla izgradnjom novih solarnih i vetroparkova, čime se izbegao uvoz 26 milijardi kubnih metara gasa u vrednosti od 13,5 milijardi evra.
Španija u avgustu 2025. uopšte nije koristila elektrane na ugalj. To je velika promena u odnosu na samo deset godina ranije, kada je ugalj činio četvrtinu proizvodnje električne energije u toj zemlji.
Okretanje obnovljivim izvorima donelo je i veliku korist za domaćinstva. Španija je pre 2019. imala neke od najviših cena struje u Evropi, a danas je situacija obrnuta.
"Španija je u 2026. godinu ušla sa nekim od najnižih cena električne energije u Evropi, a taj trend se nastavio i tokom prve nedelje marta", navodi jedan od autora izveštaja Ember Kris Roslou.
Ono što je Španiji nadalje potrebno, kao i većini Evrope, jeste veći kapacitet za skladištenje energije. Njen sistem baterijskog skladištenja od 120 megavata tek je 13. po veličini u Evropi.
Obnovljivi izvori su jednokratna, fiksna investicija
Dok su vlade pod stalnim pritiskom da smanjuju dugove i poreze, proizvodnja energije mora da košta što manje.
Za razliku od vetroturbina i solarnih panela, koje države kupuju i postavljaju jednom, nafta i gas moraju stalno da se kupuju, a njihove cene su podložne nepredvidivim šokovima.
Pojedini analitičari se pitaju da li bi Trampov rat sa Iranom mogao nenamerno da pogura Evropu ka čistim energetskim tehnologijama proizvedenim u Kini.
Stručnjak za finansiranje energetike, Džerard Rid, ukazuje da obnovljivi izvori imaju niže dugoročne troškove od fosilnih goriva.
"Radije bih bio zavisan od Kine za uvoz solarnih panela i baterija nego od nafte i gasa iz Persijskog zaliva. Reći ću vam i zašto: ako kupim solarni panel, bateriju, vetroturbinu ili transformator, kupujem ih jednom u 25 godina. Ne moram da ih kupujem svaki dan", objasnio je.
Novi izveštaj Komiteta za klimatske promene Ujedinjenog Kraljevstva, objavljen 11. marta, dodatno potvrđuje ovu tvrdnju: ukupni trošak dostizanja klimatske neutralnosti do 2050. verovatno neće biti veći od troška samo jednog šoka u cenama fosilnih goriva - poput onog izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu.
Ukoliko bi se slična kriza dogodila 2040. godine, a Velika Britanija bila na putu ka klimatskoj neutralnosti, računi za struju bi porasli za samo 4 odsto, u poređenju sa rastom od 59 odsto bez klimatskih mera.
Može li rat sa Iranom da ubrza prelazak na čistu energiju?
Kerolajn Bakster, direktorka laboratorije "Converging Risks Lab" pri Savetu za strateške rizike u Vašingtonu, kaže da je ne bi iznenadilo da rat dovede ka zelenoj energiji, makar zato što obnovljivi izvori nude veću stabilnost od fosilnih goriva.
"Mislim da postoji prilika, opravdana ili ne, da se zemlje zaista okrenu sebi i pokušaju da se snabdevaju energijom na način koji smanjuje njihovu zavisnost od drugih država", smatra Baksterova.
Prema njenim rečima, ukoliko se to zaista dogodi i ako "svako to uradi u svom dvorištu", buduće klimatske promene mogle bi da budu ograničenog uticaja.
Energetska analitičarka Ana Marija Jaler-Makarevič iz organizacije IEEFA Europe smatra da će rat u narednim mesecima dovesti do ugradnje većeg broja solarnih panela i toplotnih pumpi.
Tu i obični građani mogu da odigraju svoju ulogu, ne samo da smanje sopstvene račune za energiju, već i da umanje zavisnost svoje zemlje od fosilnih goriva.
Kako kaže Marin Gijo iz organizacije "Strategic Perspectives": "Svaka postavljena toplotna pumpa, električno vozilo, vetroturbina ili solarni panel znači manje uvezenog gasa".
(EUpravo zato/Euronews)
