Skoro desetak zemalja Evrope se udružilo kako bi se udaljile od fosilnih goriva i transformisale sektor energije vetra.
Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Island, Irska, Luksemburg, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo danas potpisuju Hamburšku deklaraciju, obavezu da se do 2050. godine realizuje 100 GW zajedničkih ofšor vetroenergetskih projekata u zajedničkim vodama Severnog mora.
Na taj način bi se dobilo dovoljno električne energije za snabdevanje oko 143 miliona domaćinstava.
Sporazum vredan 9,5 milijardi evra ima za cilj da oblast Severnog mora pretvori u najveći "rezervoar čiste energije" na svetu i da mobiliše 1.000 milijardi evra kapitala u Evropi. Očekuje se i otvaranje više od 90.000 radnih mesta, kao i smanjenje troškova proizvodnje električne energije za 30 odsto u narednih 15 godina.
Deklaracija iz Hamburga je usledila samo nekoliko dana nakon što je, američki predsednik Donald Tramp, zemlje koje ulažu u energiju vetra nazvao "gubitnicima".
Kako Severno more postaje utočište za energiju vetra?
Pre tri godine, zemlje Severnog mora obavezale su se da do 2050. izgrade 300 GW ofšor vetroelektrana u tom regionu.
Predviđeno je da trećina tog kapaciteta potekne iz zajedničkih projekata čiste energije. Oni će uključivati nove ofšor vetroenergetske "hibridne objekte", odnosno vetroparkove na moru koji su direktno povezani sa najmanje jednom državom putem višenamenskih interkonektora (MPI).
Već postoji mreža podvodnih kablova koji povezuju elektroenergetske mreže evropskih zemalja, ali Hamburška deklaracija predstavlja prvi slučaj u kojem će vetroelektrane biti direktno povezane sa više država.
U zajedničkom saopštenju, udruženje "RenewableUK" i "National Grid Ventures", komercijalno razvojno krilo britanskog Nacionalnog elektroenergetskog sistema, navode da bi upotreba MPI interkonektora smanjila količinu infrastrukture potrebne za prenos električne energije, čime bi se umanjio uticaj na priobalne zajednice i životnu sredinu.
Međutim, interkonektori su se pokazali kao kontroverzni u Norveškoj, zbog bojazni da bi energija proizvedena putem MPI sistema mogla da bude prodata drugim zemljama. Time se sprečava umanjenje računa za domaćinstva i smanjuje domaće snabdevanje energijom.
Kako bi se to sprečilo, vlade su počele da uvode nova pravila koja zabranjuju izvoz struje u slučaju da je domaće snabdevanje ugroženo.
Opraštanje od fosilnih goriva
"Štitimo nacionalni interes tako što podstičemo čistu energiju, koja može da oslobodi Ujedinjeno Kraljevstvo od fosilnih goriva i obezbedi energetsku suverenost", izjavio je britanski ministar energetike Ed Miliband.
Kako je dodao, nakon rekordne aukcije obnovljivih izvora, otišlo se korak dalje potpisivanjem pakta o energetskoj bezbednosti zasnovane na čistoj energiji.
Ministarka privrede Nemačke, Katarina Rajhe, izjavila je da sporazum pruža "pouzdane perspektive" za ofšor sektor, tako što pomaže da se obezbede radna mesta i slično.
Prošle godine su u EU solarna i energija vetra prvi put proizvele više električne energije nego fosilna goriva. Iako su energetski stručnjaci pozdravili ovaj istorijski potez, mnogi smatraju da "zastarela" elektroenergetska mreža EU usporava dalji napredak.
(EUpravo zato/Euronews)
