Brisel je pokrenuo plan da bolje poveže električne mreže širom Evrope, kako bi zemlje mogle lakše da razmenjuju struju: tamo gde je ima viška da ide onima kojima nedostaje. Tako bi, recimo, solarna energija iz Španije mogla da se koristi u Danskoj kada nema dovoljno vetra. Istovremeno, EU gradi temelje za budućnost u kojoj bi vodonik postao važan čist izvor energije i zamena za fosilna goriva.
Ideja o jedinstvenom tržištu struje u EU, gde bi španska solarna energija mogla da osvetljava danske domove u trenucima kada vetroturbine tamo miruju, zavisi od izgradnje većeg broja dalekovoda koji povezuju države. Ipak, više zemalja i dalje ne ispunjava cilj postavljen za 2020. godinu, da kapacitet za uvoz ili izvoz struje iznosi najmanje 10 odsto njihove potrošnje. Do 2030. taj prag će porasti na 15 odsto.
"Identifikovali smo osam ključnih uskih grla u energetskoj infrastrukturi, od Eresunda do Sicilijanskog kanala", poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu tokom godišnjeg govora o stanju EU.
Projekat blokira Francuska
Ova lista već nagoveštava političke sukobe, počevši od najvažnijeg prioriteta, povezivanja Iberijskog poluostrva sa glavnom evropskom mrežom. Projekat godinama blokira Francuska, čija moćna nuklearna industrija strahuje od konkurencije jeftinog sunca i vetra. Ako se izuzme Portugal, Španija je trenutno povezana sa evropskom mrežom svega dva odsto.
Drugi veliki projekat, spajanje Kipra sa evropskim elektro-sistemom, takođe je sporan, jer bi visokonaponski kabl u izgradnji trebalo da se produži do Izraela, i to u trenutku kada je Fon der Lajen u istom govoru obećala da će pojačati ekonomski pritisak na Tel Aviv zbog situacije u Gazi.
Među ostalim projektima nalaze se i jačanje veza sa baltičkim državama, pretvaranje vetroparkova u Severnom moru u offshore čvorišta za povezivanje, kao i unapređenje mreže ka jugoistočnoj Evropi, gde je manjak prekograničnih tokova doprineo prošlogodišnjem skoku cena struje.
U Mediteranu se planiraju dva vodonična gasovoda: jedan koji bi povezivao EU sa Afrikom, a drugi Španiju sa severnom Evropom.
Elizabet Kremona, viša analitičarka u istraživačkom centru Ember, rekla je da je lista "pogodila nekoliko ključnih stvari", naročito fokus na Iberijsko poluostrvo i jugoistočnu Evropu.
"Ali zabrinjava neravnoteža u južnoj Evropi: pomenuti su samo vodonični koridori, bez elektro-veza. To je propuštena prilika", dodala je ona.
(EUpravo zato)
