Godinu dana nakon ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, Srbija se nalazi na početnoj tački razvoja nuklearnog programa i oslanja se na iskustva drugih zemalja, uključujući njihove uspehe, ali i greške.
Kako za RTS ističe direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović, upravo ta pozicija omogućava Srbiji da pametnije i promišljenije planira naredne korake.
U svetu je u toku snažna ekspanzija nuklearne energije, uz više od 430 aktivnih nuklearnih elektrana, trenutno se gradi još 63 nova reaktora.
U tom kontekstu, Srbija je započela pripreme za razvoj sopstvenog nuklearnog programa, a važan doprinos daje i Institut "Vinča", posebno u oblasti naučno-tehnološkog i obrazovnog razvoja.
Francuska elektroprivreda (EDF) izradila je preliminarnu tehničku studiju o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, a saradnja sa Institutom "Vinča" ocenjena je kao izuzetno perspektivna.
Dimović navodi da je delegacija EDF-a bila prijatno iznenađena istraživačkim kapacitetima i stručnim potencijalom Instituta. Poseta "Vinči" predstavljala je nastavak ranije potpisanog memoranduma u Parizu i deo šireg procesa započetog ukidanjem moratorijuma.
Pored Francuske, spremnost za saradnju i prenos znanja izrazile su i Slovačka, Mađarska, Kina i Rusija.
Dimović naglašava da iskustva ovih zemalja Srbiji pružaju dragocenu priliku da izbegne greške koje su drugi već prošli. Kao primer navodi Slovačku, koja u svom energetskom sistemu koristi reaktore različitog porekla - ruskog, američkog, kanadskog i južnokorejskog.
Obrazovanje i stvaranje kadrova
Govoreći o nedostatku nuklearnih stručnjaka, Dimović ističe da taj problem nije specifičan samo za Srbiju, već je prisutan globalno, jer je reč o jednoj od najzahtevnijih i najznačajnijih naučnih oblasti.
U tom cilju, formirana je nuklearna komisija sa 23 člana, sastavljena od domaćih i međunarodnih eksperata - naučnika koji su radili u "Vinči", predaju na prestižnim univerzitetima u inostranstvu ili imaju iskustvo rada u nuklearnim elektranama.
Prema njegovim rečima, ova komisija, uz sistem stipendiranja i aktivnu potragu za talentovanim mladim ljudima širom Srbije, može u naredne tri godine da stvori solidnu osnovu budućih nuklearnih kadrova.
Nuklearni karavan i dijalog sa građanima
Institut "Vinča" širom zemlje organizuje javne tribine i radionice pod nazivom "Nuklearni karavan - Sad ili kad". Interesovanje građana je veliko, a sale su redovno ispunjene do poslednjeg mesta. Dimović objašnjava da ove aktivnosti imaju tri glavna cilja: popularizaciju nuklearne energije i otvoren razgovor sa građanima, pronalaženje mladih i talentovanih kadrova, kao i saradnju sa lokalnim zajednicama na rešavanju konkretnih problema.
Građane najviše zanimaju pitanja o tome ko će raditi u nuklearnim elektranama, kako će izgledati obrazovanje i kadrovska politika, gde će se skladištiti radioaktivni otpad, na kojim fakultetima i master programima mogu da se školuju, kao i kakvu podršku Institut "Vinča" može da im pruži.
Poseban fokus stavljen je na mlade iz manjih sredina, za koje Dimović smatra da često ostaju u senci većih gradova, iako poseduju veliki potencijal.
Strahovi i potreba za nuklearnom energijom
Govoreći o strahu koji deo javnosti ima prema nuklearnim elektranama, Dimović naglašava da su otvorenost i stalna komunikacija sa građanima ključni.
Strah, kako kaže, može biti racionalan, ali i zasnovan na hipotetičkim scenarijima. Dugotrajni razgovori, spremnost na kritiku i uloga kredibilnih institucija poput "Vinče" doprinose izgradnji poverenja koje ima dugoročnu vrednost.
Na kraju, Dimović poručuje da se pitanje više ne postavlja u formi "da li" je Srbiji potrebna nuklearna elektrana, već "kada" će ona biti izgrađena.
Prema njegovim rečima, nuklearna energija nije samo energetsko pitanje, već globalna potreba - zbog očuvanja životne sredine, energetske sigurnosti, ali i šireg naučnog, društvenog i civilizacijskog razvoja.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
