Tokom prve polovine 2025. godine, Nemačka je postala evropski lider u izgradnji vetroelektrana, instalirajući turbine ukupne snage od 2,2 gigavata na kopnu i moru. Iza nje su Španija sa 889 megavata i Velika Britanija sa 760 megavata novih kapaciteta, pokazuju podaci udruženja WindEurope.
Ipak, ukupni rast vetroenergije u Evropi je ispod očekivanja.
Do sada je instalirano oko 6,8 gigavata vetroelektrana, od čega 5,3 gigavata u državama članicama EU.
To je znatno manje od ranijih procena - izvorno se očekivalo 22,5 GW u 2025. godini, ali je taj cilj revidiran na 19 GW.
Zašto Evropa zaostaje?
Glavni razlozi za usporavanje razvoja su:
- spora elektrifikacija industrije i domaćinstava,
- nedovoljno razvijena elektroenergetska mreža,
- birokratski problemi u izdavanju dozvola,
- ograničen kapacitet luka i specijalizovanih brodova za instalaciju vetroturbina, posebno na moru.
Uprkos ovim izazovima, WindEurope ostaje optimističan.
Procenjuje da će EU do 2030. dostići čak 344 GW iz energije vetra, uz dalji rast i nakon te decenije. Da bi se to postiglo, evropske vlade se pozivaju da:
- ubrzaju proces elektrifikacije,
- modernizuju i prošire energetske mreže,
- investiraju u infrastrukturu luka,
- u potpunosti primene nova pravila EU o ubrzanom izdavanju dozvola.
Nemačka - energetski lider u tranziciji
Za Nemačku, kao najveću ekonomiju u Evropi, ubrzana energetska tranzicija je postala pitanje nacionalne bezbednosti.
Nakon smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, prelazak na obnovljive izvore, posebno vetroenergiju, postaje neophodan. Vetroelektrane donose stabilan i čist izvor energije, uz smanjenje emisija CO₂.
Međutim, prepreke ostaju.
Postojeća elektroenergetska infrastruktura često nije spremna da prihvati nove količine energije, a administrativni procesi su i dalje spori. Instalacija vetroelektrana na moru dodatno je komplikovana zbog logističkih izazova.
Ekonomske koristi i potencijal za zapošljavanje
Uprkos svemu, investicije u vetroenergiju donose višestruke koristi. Osim ekoloških, značajan je i ekonomski potencijal, otvaraju se nova radna mesta, jača domaća industrija, a dugoročno se smanjuju troškovi energije.
Ako evropske zemlje sprovedu najavljene reforme, kontinent bi mogao postati globalni lider u vetroenergiji. Time bi se povećala energetska nezavisnost, podstakla zelena ekonomija i ojačala borba protiv klimatskih promena, što ovu tranziciju čini jednom od ključnih za budućnost Evrope.
(M.A./EUpravo zato/energijabalkana.net)
