Opasne temperature mogle bi da ubiju 50 odsto više ljudi u Evropi do kraja veka, pokazalo je istraživanje, pri čemu se predviđa da će broj izgubljenih života zbog sve jačih vrućina nadmašiti i one spašene od blažih zima.
Naučnici su procenili da bi čak i u najoptimističnijem scenariju smanjenja zagađenja, dodatnih 8.000 ljudi godišnje bi umiralo zbog "neoptimalnih temperatura". U najtoplijem mogućem scenariju, neto porast smrtnih slučajeva povezanih s temperaturom iznosio bi 80.000 godišnje.
Saznanja osporavaju tvrdnju popularnu među onima koji smatraju da globalno zagrevanje donosi korist društvu jer bi manje ljudi umiralo od hladnoće.
"Želeli smo da testiramo ovu hipotezu", rekao je Pjer Maselo, statističar sa Londonske škole higijene i tropske medicine i glavni autor studije.
"I jasno pokazujemo da će doći do neto povećanja smrtnih slučajeva povezanih s temperaturom zbog klimatskih promena", dodao je.
Visoke temperature i stopa smrtnosti
Studija se oslanja na prethodna istraživanja u kojima su naučnici povezali temperaturu sa stopama smrtnosti u različitim starosnim grupama u 854 grada širom Evrope.
Podatke su kombinovali sa tri klimatska scenarija koja predviđaju moguće promene u strukturi populacije i temperaturi do kraja veka.
U sva tri scenarija, istraživači su otkrili da bi neugodne temperature ubijale više ljudi nego danas. Naučnici su upozorili da su nesigurnosti u podacima velike.
Gde se očekuje najveći porast broj umrlih od vrućina?
Najveći porast broja smrtnih slučajeva očekuje se u toplim delovima južne Evrope, posebno oko Mediterana, dok je drugo krizno područje u centralnoj Evropi, uključujući Švajcarsku, Austriju i delove južne Nemačke i Poljske. S druge strane, u hladnijoj severnoj Evropi očekuje se blagi pad smrtnosti.
"Na primer, u Norveškoj bismo mogli da vidimo vrlo mali pozitivan efekat. Ali on potpuno bledi u poređenju s ogromnim povećanjem smrtnosti u južnim zemljama", rekao je Maselot.
Vrućina i hladnoća su tihe ubice koje oštećuju telo pre nego što dostignu ekstreme koji izazivaju hipotermiju ili toplotni udar.
Broj smrtnih slučajeva naglo raste tokom toplotnih talasa, posebno među starijima i bolesnima, jer visoke temperature opterećuju njihova tela i sprečavaju ih da se odmore. Hladnoća, s druge strane, podiže krvni pritisak i doprinosi raznim srčanim i plućnim problemima.
"Grubo rečeno, porast vrućina ubijaće više ljudi nego što će ih smanjenje hladnog vremena spasiti", rekao je Tim Ozborn, klimatolog sa Univerziteta Istočne Anglije, koji nije bio uključen u istraživanje.
"Iako ova studija nije zaključak o tom pitanju, predstavlja značajan napredak jer analizira ranjivost ljudi na ekstremne temperature prema starosti i gradu s mnogo većom preciznošću nego ranija istraživanja", dodao je.
Analiza je bila ograničena na evropske gradove i nije uključivala ruralne regione, koji su manje pogođeni efektom urbanih toplotnih ostrva, niti druge delove sveta, gde su visoke temperature još ozbiljniji problem.
Ukupno, procenili su da bi u scenariju visokog zagrevanja dodatna 2,3 miliona ljudi umrlo od visokih temperatura u Evropi između 2015. i 2099. godine.
Vrućine nisu jedini problem
Madlen Tomson, stručnjak za klimu i zdravlje iz istraživačke fondacije "Wellcome", rekla je da broj smrtnih slučajeva nije jedina posledica visokih temperatura.
"Ekstremne vrućine ne samo da ubijaju, već i uzrokuju širok spektar ozbiljnih zdravstvenih problema. Povezane su s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, spontanih pobačaja i lošeg mentalnog zdravlja", izjavila je.
Oni koji ne veruju u klimatske promene tvrde da smanjenje zagađenja nije neophodno jer globalno zagrevanje može da spasi živote, s obzirom na to da hladnoća ubija više ljudi nego vrućine.
Međutim, naučnici ističu da će broj žrtava vrućine rasti mnogo brže nego što će smrtni slučajevi od hladnoće opadati.
Studija je istraživala na koje načine bi životi mogli da se spasu ako bi se ljudi prilagodili promenama temperature i smanjili izloženost nepovoljnim vremenskim uslovima.
U najtoplijem scenariju, samo "neverovatno snažan" nivo adaptacije mogao bi da zaustavi trend rasta smrtnosti, pokazala je studija.
U scenarijima opadanja emisije ugljenika, smanjenje izloženosti temperaturama za 50 odsto bilo bi dovoljno da se broj smrtnih slučajeva smanji.
"Dobra vest je da možemo da se prilagodimo", rekao je Viktor Resko de Dios, inženjer životne sredine sa Univerziteta u Ljeidi.
"Adaptacija počinje relativno jednostavnim rešenjima – iako nisu besplatna, poput instalacije klima uređaja ili stvaranja prostora koji služe kao klimatska skloništa. Ali, moramo se baviti i složenijim rešenjima – poput povećanja zelenih površina u gradovima radi ublažavanja efekta urbanih toplotnih ostrva – i prilagođavanja zdravstvenih sistema", napomenuo je.
(EUpravo zato/Guardian)
· Reaguj
