Sud u Parizu je presudio da energetska kompanija "TotalEnergies" više ne može da ignoriše svoje indirektne emisije štetnih gasova i ekološke rizike koje izaziva potrošnja njenih proizvoda.
Francuski naftni i gasni gigant dobio je rok od šest meseci da formalno proceni i izveštava o ekološkim rizicima koji nastaju korišćenjem goriva i prirodnog gasa od strane potrošača, a ne samo o onima koji potiču iz njegovih postrojenja.
Pod tim se podrazumeva transport robe, putovanja zaposlenih i, pre svega, upotreba proizvoda.
Primera radi, kada odete na benzinsku stanicu "TotalEnergies" i sipate gorivo u automobil, i CO₂ koji izlazi iz auspuha tokom vožnje automatski se računa u indirektne emisije kompanije, takozvani treći stepen (scope 3).
Sud, međutim, nije otišao toliko daleko da "TotalEnergies" proglasi pravno odgovornim za ponašanje svih svojih korisnika, niti je, iako su tužioci to tražili, naložio obustavu novih naftnih i gasnih projekata širom sveta ili smanjenje proizvodnje nafte i gasa za 37, odnosno 25 odsto do 2030. godine.
Grad Pariz, koji je bio među tužiocima zajedno sa nevladinim organizacijama i udruženjem "Sherpa", pozdravio je presudu kao "istorijsku odluku za francusko klimatsko pravo".
"Prvi put je jedan sudija priznao da klimatski rizici zaista spadaju u obavezu pažnje koje imaju velike firme i da nijedna multinacionalna kompanija iz sektora fosilnih goriva ne može izbeći ovu odgovornost", izjavila je zamenica gradonačelnika Pariza Alis Timsit.
Francuski pionirski zakon o dužnosti pažnje
Presuda predstavlja prvu konkretnu primenu pionirskog francuskog zakona iz 2017. o dužnosti pažnje, koji zahteva da veoma velike kompanije preuzmu odgovornost za uticaj svojih aktivnosti, ne samo u okviru svojih kancelarija, već duž celog lanca proizvodnje.
Zakon je usmeren na velike kompanije i odnosi se na one sa sedištem u Francuskoj koje zapošljavaju najmanje 5.000 radnika, uključujući i podružnice, ili najmanje 10.000 zaposlenih sa ograncima širom sveta.
Do sada je "TotalEnergies" uglavnom isticao napore da smanji emisije povezane sa sopstvenim aktivnostima, kao što su emisije iz proizvodnih postrojenja, kancelarija ili infrastrukture (nivo 1 i 2).
Međutim, za jednu naftnu kompaniju ove emisije čine samo mali deo ukupnog ugljeničnog otiska.
Većina (oko 90 odsto) dolazi iz emisija nivo 3.
Francuski sud je zaključio da kompanija više ne može da se ograniči samo na direktne emisije, već mora uzeti u obzir i ekološki uticaj korišćenja svojih proizvoda.
Jačanjem obaveza transparentnosti ovog energetskog giganta, presuda bi mogla da dovede do detaljnijeg nadzora nad njegovom klimatskom strategijom i podstakne nove pravne postupke ukoliko se proceni da njegov plan pažnje nije adekvatan.
(EUpravo zato/Euronews)