Aktuelna snežna epizoda koja je, pored drugih delova Srbije, zahvatila i Beograd sada je na zalasku. Ukupno desetak dana snega, maksimum snežnog pokrivača oko 20 centimetara - ovi snežni dani bili su, gledajući istoriju beogradskih snegova, u najbolju ruku prosečni.
Naravno, i jedan prosečan sneg može da bude nezgodan, pa i opasan, što su ovih dana mogli da otkriju stanovnici onih krajeva zemlje koji su usled nevremena ostajali bez struje, prenosi Klima 101.
Ali, pošto smo ovih godina zaboravili kako je nekada, ali i ne tako davno, mogla da izgleda zima u prestonici, izdvojili smo nekoliko rekordnih i upečatljivih snegova u Beogradu, od 1950. godine do danas.
Svi podaci su preuzeti iz arhiva Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Februar 1962: najveći sneg ikada zabeležen u Beogradu
Davne 1962. godine, početkom februara dogodio se vrhunac jedne izrazito ekstremne epizode.
Naime, nakon pet uzastopnih dana snežnih padavina, 3. februara je visina snežnog pokrivača dostigla najveću ikada zabeleženu brojku u Beogradu: čak 80 centimetara.
Ova zima i ovaj snežni pokrivač su tokom narednih decenija postali omiljena tačka sećanja, često pominjana u domaćim medijima, ali kako su prolazile decenije, jedna važna stvar se promenila. Naime, sve je manje ljudi koji se sećaju ovog ekstremnog snega, koji nama danas izgleda gotovo nezamislivo.
Teško je zamisliti da će se ovaj rekord oboriti u skorijoj budućnosti, s obzirom da je čak i onda, ranih 60-tih, on predstavljao presedan. Visina snežnog pokrivača u Beogradu retko je ikada dostizala pola metra, čak i u vremenu pre izraženih posledica klimatskih promena.
Zima 1953/54: Najduži snežni pokrivač u novijoj istoriji
Još davnijeg, 23. decembra 1953. godine, posle nekoliko dana mraza, počeo je da pada vrlo skromni sneg.
Narednih dana, meteorološka stanica na Vračaru beležila je mali, ali uporan sneg od nekoliko centimetara, kojeg je u životu održavao uporan mraz. U takvim uslovima dočekana je i nova 1954. godina.
Međutim, te zime mraz nije popuštao, iz dana u dan, pa iz nedelje u nedelju. Sneg je padao još nekoliko puta – ponekad malo, ponekad puno – ali se zbog hladnog vremena nikako nije topio.
Na kraju, Beograd je te zime bio zaista „beo” duže od dva meseca, sve do samog kraja februara. Dostignut je bio rekord: čak 69 uzastopnih dana sa snežnim pokrivačem, koji se kretao od par centimetara do skoro pola metra između decembra i marta.
Zima 1977/78: Ima snega, pa ga nema, pa ga ima, pa ga nema…
Posmatrajući snegove kroz istoriju Beograda, ovom prilikom smo obratili pažnju isključivo na sneg koji se u prestonici zadržao duže od pet dana.
Ta granica je donekle arbitrarna, svakako, ali nekakva granica je bila neophodna: u suprotnom, kratki snegovi, „pokrivači” od jedva jednog centimetra, susnežice i slične pojave napravile bi šum od kojeg bi velike snegove bilo teško sagledati.
Tako definisani „veliki” sneg ponovio se čak četiri puta u toku zime 1977/78. godine: dva puta u decembru 1977, pa dva puta u februaru 1978. godine. Između svake od ovih epizoda, temperatura je bila porasla dovoljno da se pokrivač u potpunosti istopi.
Naravno, da bi se snežni pokrivač na ovaj način „ponavljao” u toku jedne sezone, on nijednom nije mogao trajati posebno dugo, i najduža od ove četiri epizode trajala je tek 11 dana, slično ovoj sa početka 2026. godine.
Takva neobična zima ponovila se još jednom u Beogradu, 1985/86. godine, ali su tada epizode sa snegom bile i kraće i manje. Ovakva pojava ostaje je bila i ostala retkost na ovom podneblju, jer zahteva da se poklope vrlo specifični vremenski i padavinski uslovi u toku nekoliko zimskih meseci.
Novembar 1995: Veliki sneg koji se istopio rekordno brzo
Novembarski sneg postao je relativna retkost u Beogradu. Mada je sredinom 20. veka u proseku u Beogradu bilo 3 dana sa snežnim pokrivačem u novembru, ovaj nekadašnji prosek smo u 21. veku dostigli samo tri puta, a samo su novembri 2007. i 2013. godine videli veći snežni pokrivač od preko 10 centimetara.
Pre malo više od 30 godina, 6. i 7. novembra 1995. godine, dogodile su se ekstremne snežne padavine za taj deo godine: za nepuna dva dana, nivo snežnog pokrivača dostigao je bio 39 cm.
Međutim, vreme je brzo postalo toplije, i već 13. novembra, posle nepunih nedelju dana, sneg je u potpunosti bio nestao. Mada je teško reći da li je u pitanju bio pravi „rekord”, ova snežna epizoda se izdvojila po svom burnom, ali kratkom životnom veku.
Februar 2012: Poslednja zaista velika (i opasna) snežna epizoda
Jedini sneg kojeg se većina čitalaca gotovo sigurno seća: februara 2012. godine kombinacija ekstremne hladnoće i padavina napravila je vrlo nezgodne, opasne, a ponegde i smrtonosne uslove širom zemlje.
Tokom talasa hladnoće o kojem je RHMZ objavio poseban izveštaj, smenjivale su se ekstremne padavine, jaki mrazevi i neprohodan snežni pokrivač.
Meteorološki bilans u Beogradu na kraju je glasio: preko mesec dana snežnog pokrivača, maksimalne visine nešto preko pola metra. Zabeleženo je bilo čak 17 uzastopnih dana sa preko 30 centimetara snega, što je pokrivač kakav Beograd uopšte nije video od 2019. godine.
Sve je manje ovakvih „slavnih” snegova u Beogradu. Mada blaže zime nisu najgora moguća posledica klimatskih promena, one su svejedno jasan pokazatelj koliko su se granice normalnog promenile poslednjih godina i decenija.
Danas, letnje rekorde obaramo gotovo svake godine, a zimske... kao što vidimo, da bismo ih pronašli, moramo se vratiti i decenijama unazad.
(EUpravo zato/Klima 101)
