Zabrana uvoza ruskog gasa u Evropsku uniju neće se odnositi na gasovod Turski tok, iako prolazi kroz Bugarsku.
Zakonodavni predlog Evropske komisije (EK) za postepeno ukidanje uvoza ruskog prirodnog gasa i LNG-a neće uticati na treće zemlje, u ovom slučaju zemlje kandidate za članstvo u EU regije Zapadnog Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija), koje ove energente dobijaju iz gasovoda Turski tok u Bugarskoj.
Portparolka EK, Ana-Kaisa Itkonen, rekla je da taj gasovod, u vlasništvu ruskog Gasproma, nije uključen u predlog zabrane jer ima veze sa carinskim zakonom EU, budući da prirodni gas iz Bugarske teče u zemlje koje nisu članice EU. Sve se to događa i uprkos činjenici da ruski gas preko Srbije zatim stiže i do Mađarske, zemlje članice koja se protivi predlogu EK da se do 2027. prekine uvoz ruskih energenata.
Evropska komisija predlaže postepeno odustajanje od ruskog gasa i zabranu potpisivanja novih ugovora o kupovini energenata na osnovu trgovinskih zakona.
Postojeći kratkoročni ugovori za uvoz preko gasovoda, kao i za uvoz tečnog gasa (LNG) moraće da budu privedeni kraju iduće godine, a za dugoročnije ugovore predviđeni datum okončanja je 1. januar 2028.
Kao ustupak Slovačkoj i Mađarskoj, koje i dalje uvoze ruski gas, biće im odobreno izuzeće da do 2027. postepeno izađu iz postojećih ugovora.
Uvoz ruskog gasa se sveo tek na 19 odsto ukupnog uvoza tog energenta u EU sa oko 40 odsto na početku 2022, kada je započet rat u Ukrajini.
(EUpravo zato/Europa.eu)
