Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, bila je među učesnicima panela "Energetska bezbednost 2.0: od diverzifikacije do otpornosti sistema", nakon čega je odgovarala i na pitanja za EUpravo zato.

Srbija se proteklih meseci susrela sa brojnim problemima po pitanju energetike, ali kako je ministarka istakla, najvažnije je da građani nisu osetili.

"Najveći izazovi dolaze iz geopolitičke zajednice. Ono što smo pokazali jeste da se uspešno borimo sa svim tim izazovima, tako da naši građani ništa ne osećaju, bez obzira na sve probleme koje smo imali u poslednje četiri godine. Uspeli smo da prevaziđemo rat u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku, sankcije koje su uvedene NIS-u, kao i najniži nivo vodostaja u istoriji ove godine, tako da smo uspeli uspešno da se izborimo sa svim tim okolnostima", kazala je ministarka na početku razgovora i dodala:

Dubravka.jpg
Foto: Nemanja Nikolic HEMAC/Nemanja Nikolic HEMAC

"Najvažnije je da nije bilo nestašica goriva, električne energije, ni gasa. Cene su divljale na evropskom kontinentu. Tokom 2020. i 2023. godine naši građani nisu osetili tako velike posledice kao građani drugih evropskih zemalja. Bilo je nestašice goriva u zemljama u regionu, ograničenja točenja, ali bez obzira na sankcije uvedene Srbiji i bez obzira na izuzetno visoke cene koje su se pojavile na tržištu, naši građani nisu imali nikakva ograničenja. Izazovi povezani sa istim nivoom inflacije traju mesecima. Zemlje u okruženju imale su određena ograničenja kada je reč o snabdevanju električnom energijom i energentima, dok u Srbiji toga nije bilo.

Dakle, bez obzira na brojne posledice, uspešno se borimo protiv njih, pre svega merama koje sprovodimo, odlukama koje donosimo, vodeći se primarnim ciljem da zaštitimo naše građane.  To, naravno, ima određenu cenu, pre svega za budžet Republike Srbije i prihode naših građana. Međutim, stvaranjem dobrih energetskih rezervi, koje smo izgradili u poslednje četiri godine i koje nastavljamo da gradimo, uspevamo da odgovorimo, bilo da je reč o rezervama gasa, rezervama uglja, akumulaciji vode – imamo sve što nam je potrebno da budemo spremni".

Kako je Đedović Handanović istakla, posledice sa kojima se država susreće, povezane su i sa našom infrastrukturom.

EUMETER: Ministarstvo rudarstva je jedno od najuspešnijih

Na današnoj konferenciji, WMF fondacija i EUpravo zato su predstavile novi projekat koji meri kretanje Srbije ka Evropskoj Uniji i prema ovom istraživanju, Ministarstvo rudarstva i energetike jedno je od najuspešnijih ministarstava, odnosno ima najveći broj ispunjenih obaveza u odnosu na taj plan.

"Mislim da je jako bitno da znamo gde stojimo, da je za nas to jako bitno. Srbija je definitivno na evropskom putu i u tom smislu treba sprovesti odgovorne reforme koje su neophodne da bi mogli da pristupimo Evropskoj uniji i ja sam tako svoj zadatak doživela u smislu reformi koje Ministarstvo rudarstva i energetike treba da sprovede, i to je pre svega u interesu naših građana, u interesu građana Srbije, jer su to sve procesi koji vode ka sigurnijem, efikasnijem i produktivnijem energetskom sistemu. Zato smo odlučili da ih sprovedemo, upravo kako bismo stvorili razvijeniji sistem u našoj zemlji. I svakako to je slučaj i sa najvećim brojem reformi koje sprovode i druga ministarstva, da naš sistem bude bolji, kako bi naš proces donošenja odluka bio bolji i kako bismo bili usklađeni sa regionom, a pre svega sa zemljama Evropske unije, koje su naši najveći partneri.

Kada je reč o energetici, mi smo svakako deo regiona, granicama smo povezani sa zemljama Evropske unije, veliki broj njih razmenjuje energiju, električnu energiju, i bitno je da budemo što bolje povezani, da budemo što više usklađeni u donošenju različitih odluka, da razvijamo prekogranične projekte, jer to znači veću energetsku bezbednost za našu zemlju, ali i za zemlje u okruženju. Bez regionalne energetske sigurnosi nema ni sigurnosti pojedinačnih zemalja, uključujući Srbiju. Mislim da treba da nastavimo ovaj proces i ove aktivnosti, da stvorimo uslove i priključimo se jedinstvenom tržištu i povećamo i konkurentnost naše ekonomije, jer ako imate dobro razvijen energetski sektor, onda je to potpora za ekonomski razvoj".

"Posledice su povezane i sa našom infrastrukturom, koja je najvećim delom izgrađena pre 30, 40 ili 50 godina. Međutim, izgradili smo i novu infrastrukturu, pre svega kada je reč o gasnoj infrastrukturi, ali i nove proizvodne kapacitete i energetske objekte. Nastavljamo da radimo svesni činjenice da postoje velike infrastrukturne potrebe, ali i da moramo da ojačamo našu energetsku mrežu i naše energetske temelje, kako bismo u godinama koje dolaze mogli da pratimo privredni rast, da naša privreda bude konkurentnija, ali i da unapredimo uslove za život i energetsku bezbednost".

Gde je Srbija na planu diverzifikacije izvora?

"Diverzifikacija je važan element. Počeli smo da diversifikujemo snabdevanje gasom pre nekoliko godina. Prvo smo izgradili Balkanski koridor, odnosno interkonekciju kod Zaječara, koja je povezana sa bugarskom granicom i dalje sa Turskom. Pre rata u Ukrajini ojačali smo dodatne pravce snabdevanja i stvorili dodatne pravce za dotok gasa na Balkan. Danas je to najznačajnija ruta koja može da bude na raspolaganju ne samo nama već i drugim zemljama, uključujući Mađarsku i Slovačku, ali smo i 2023. godine završili smo još jednu interkonekciju, koja nas povezuje sa kaspijskim regionom, pre svega sa Azerbejdžanom, gde možemo da dobijamo alternativne količine gasa, ne samo iz Azerbejdžana već i iz Grčke, preko energetskog terminala. Nastavljamo da gradimo nove interkonekcije sa Severnom Makedonijom, sa Rumunijom, što će nam pružiti još veće mogućnosti kada je reč o alternativnim izvorima snabdevanja", navela je ministarka i dodala:

"Naravno, posvećeni smo pronalaženju najkonkurentnijih uslova za naše građane, najfleksibilnijih i najisplativijih, kako bismo obezbedili najbolje moguće snabdevanje.
Nastavićemo da radimo na tome i kada je reč o snabdevanju sirovom naftom. U planu je i izgradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske, tako da je važno da ojačamo i ovaj pravac. Kada je reč o novim izvorima i kapacitetima, novi izvori energije zaista su ostvarili veliki napredak u poslednje četiri godine. Mislim na to da su novi kapaciteti koji su dodati utrostručeni, odnosno više nego utrostručeni, kako iz solarne energije tako i iz energije vetra. Najviše je novih kapaciteta iz vetroelektrana, a dodato je oko 400 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije".

U planu je da u narednim godinama, Srbija završi projekat u Kostolcu.

"Danas imamo 1.300 prozjumera, odnosno proizvođača koji proizvode čistu energiju za sopstvene potrebe, što je jako važno jer i oni doprinose energetskoj tranziciji, ali i novim proizvodnim kapacitetima. Kada je reč o državnim resursima, radi se na izgradnji nove termoelektrane u Kostolcu, ali i na završetku projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije u Kostolcu. Nastavljamo da radimo posvećeno, pre svega u skladu sa planovima Srbije za 2030. i 2035. godinu imamo jasne planove kako bismo povećali svoje energetske kapacitete".

Fazni pristup Evropskoj uniji

"Kada je reč o energetici, pristup je veoma jasan, a to je povezivanje energetskih tržišta, što je pre moguće. I to bez obzira na trenutak pristupanja ovog regiona, konkretno Srbije, Evropskoj uniji. To je nešto što želi i Energetska zajednica. Ovo povezivanje doneće veću bezbednost i Srbiji i regionu, ali i zemljama Evropske unije. Proces je u toku. Srbija je nakon provere dobila odgovor evropskih institucija i povratne informacije, i potrebno je da nastavimo da radimo na unapređenju naše saradnje kako bismo zadovoljili potrebe energetskih tržišta. Nadam se da ćemo u tome biti uspešni. To je nešto što ostaje kao zadatak za budući parlament, ali smo svakako mnogo doprineli – usvojili smo niz novih zakona i regulative koji bi trebalo da otvore vrata povezivanju energetskih tržišta.

Međutim, ostvaren je dobar napredak u smislu prvog regionalnog energetskog tržišta, u kojem Srbija učestvuje zajedno sa dve države članice, Slovenijom i Mađarskom. Pristupanje ovog regiona tržištu donosi svima veću konkurentnost, bolje uslove i bolje cene, a to je upravo ono čemu smo težili radeći na pristupanju EU".

Ministarka je pre toga govorila na drugom panelu Beltalksa, što možete pročitati u našem blogu.

(EUpravo zato)