Evropska unija podržala je sa 10 miliona evra bespovratnih sredstava realizaciju druge faze programa 'Obnovljivi izvori energije - razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji'.
Projekat će omogućiti da toplane u više lokalnih samouprava pređu na korišćenje biomase kao energenta, što će njihovim građanima doneti sigurno snabdevanje i zdraviju životnu sredinu.
Ugovore o bespovratnim sredstvima su, u prisustvu Miloša Vučevića, predsednika Vlade Srbije, Olivera Varheljija, Evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje i ambasadorke SR Nemačke u Republici Srbiji Anke Konrad, potpisali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije i Karsten Sandhop, direktor kancelarije nemačke razvojne banke KfW u Beogradu.
Ukupna vrednost projekta iznosi 31,9 miliona evra, a preostala sredstva obezbeđuju se iz zajma nemačke razvojne banke KfW i donacije SR Nemačke.
"U prethodnoj fazi projekta, izgradili smo četiri toplane na biomasu u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku, uz ukupno ulaganje od 27 miliona evra. Građani su ovom investicijom dobili pouzdano i kvalitetno grejanje i čistiji vazduh. Uz podršku EU i Nemačke, nastavićemo sa ovim investicijama i u Nišu, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Rači i Novom Pazaru, gde planiramo da zamenimo mazut i ugalj biomasom. Emisije ugljen-dioksida smanjiće se 88 odsto, a sumpor-dioksida biće gotovo potpuno eliminisane, što znači da će građani imati zdraviju životnu sredinu", rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Ona je zahvalila Evropskoj uniji, kao i partnerima iz Nemačke koji su tradicionalno među najvećim donatorima energetskog sektora u Srbiji i naglasila da je više od trećine sredstava za drugu fazu projekta sa KfW obezbeđeno iz donacija.
Komesar Varhelji je rekao da će nove investicije u daljinsko grejanje nastaviti da smanjuju zagađenje vazduha, a istovremeno da podstiču lokalni razvoj i ekonomski rast, jer drvna biomasa mora da se snabdeva lokalno da bi bila ekonomski održiva.
"Potpisanim sporazumima o grantu u vrednosti od 10 miliona evra EU podržava investicije u čistiji vazduh i bezbednije snabdevanje energijom, ponavljajući principe zelene tranzicije negovanjem energetske nezavisnosti i ekološke odgovornosti", rekao je Varheji i podsetio da je u proteklih 10 godina EU obezbedila više od 600 miliona evra grantova energetskom sektoru Srbije.
Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, rekla je da je ovaj projekat važan zbog energetske diversifikacije i prelaska na nove izvore energije, najpre biomasu.
"Ovaj projekat do sada je pokazao održivost i korisnost za građane, u prvoj fazi gde smo imali četiri nove toplane, dok sada ulazimo u drugu fazu gde imamo interesovanje još nekoliko opština. Time drastično poboljšavamo okruženje u kome žive naši građani, smanjujemo emisije sumpor-dioksida i ugljen-dioksida. Sve ovo su elementi energetske tranzicije i našeg usklađivanja u oblasti zaštite životne sredine koje obuhvata Poglavlje 27, kao i sa obavezama koje smo preuzeli iz Zelenog dogovora i drugih regionalnih inicijativa", rekla je ministarka.
Ministarka je zahvalila Evropskoj uniji i komesaru Varheljiju na iskazanom razumevanju za potrebe razvoja infrastrukturnih projekata, pa i ovih u oblasti energetike, i u Srbiji i u regionu. Posebno je zahvalila Nemačkoj na velikoj bilateralnoj podršci i pomoći koju pruža Srbiji i izrazila uverenje da će saradnja u tom pravcu biti nastavljena. Ambasadorka SR Nemačke u Beogradu, Anke Konrad, naglasila je da bez Zapadnog Balkana, međunarodni klimatski ciljevi ne mogu biti dostignuti.
"Nemačka će kroz svoje strateško klimatsko partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana nastaviti da podržava Srbiju u sprovođenju ambicioznog procesa energetske tranzicije. U slučaju Srbije, održivo korišćenje biomase treba da olakša energetsku tranziciju i doprinese dostizanju klimatskih ciljeva. Građani u lokalnim samoupravama gde su izgrađene toplane na biomasu već su mogli da osete koristi od prve faze projekta. Veoma nam je drago da nastavljamo da promovišemo energetski sektor koji će omogućiti sigurno snabdevanje na održiv način, budući da će biti obezbeđena dodatna tehnička pomoć za uspostavljanje održivog upravljanja šumskim resursima", rekla je Konrad.
(EUpravo Zato/Kurir)
