Poznati prirodnjak i autor brojnih serijala o planeti Zemlji, ser Dejvid Atenboro, šampion Ujedinjenih nacija za zaštitu planete, poziva na spas okeana u svom novom dokumentarcu.
"Okean sa Dejvidom Atenboroom" prvo je prikazan u Briselu 3. juna povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine.
Film je snimljen povodom 99. rođendana čuvenog biologa i istražuje najveća otkrića u okeanima tokom proteklog veka, paralelno sa životom sera Dejvida Atenboroa. Prikazuje čuda okeana i njegovu ključnu ulogu u opstanku života na Zemlji, ali i kako postaje sve više ugrožen usled klimatskih promena, zagađenja i prekomernog ribolova.
Dokumentarac je prikazan i povodom Svetskog dana okeana (8. jun) i u susret Konferencije UN o okeanima koja će biti održana u Nici od 9 do 13. juna.
"Okean" vodi gledaoce na putovanje širom sveta, prikazujući spektakularne prizore šuma algi, planktona, žutorepe tune i delfina u pokretu, dok ser Dejvid otkriva sumornu stvarnost s kojom se suočavaju naši okeani i morski svet.
Kolin Batfild, reditelj filma i koosnivač studija "Open Planet Studios", pohvalio je sposobnost ser Dejvida da ispriča priču o odnosu čovečanstva i prirode.
"Jednostavno rečeno, Dejvid je najveći pripovedač našeg vremena. Ume da pretvori složene biološke ili naučne teme u priču koja je zanimljiva i desetogodišnjaku i svetskom stručnjaku. On pojednostavljuje, ali nikada ne banalizuje. Razume moć pripovedanja kao malo ko", objasnio je u intervjuu za UN.
"Okean": Film kakav do sada nije viđen
Za razliku od drugih dokumentaraca o prirodi, koji se razvijaju u hodu tokom snimanja usled nepredvidivih susreta sa životinjama, ovaj film je bio detaljno isplaniran. Kako je rekao Batfild, tim je godinu dana razvijao scenario i strukturu.
"Podelili smo film na tri dela: otkriće, uništenje i nada. Zatim smo tragali po svetu i naučnoj literaturi za najboljim primerima koji bi opisali svaku fazu", dodao je.
Film je sniman u 11 zemalja, uključujući Azore (Portugal), Kaliforniju i Havaje (SAD), Indoneziju, Veliku Britaniju, Liberiju, Antarktik i Mediteran. Načinjeno je više od 500 sati podvodnih snimaka, a više od 300 dana na moru. Najduže snimanje je obavljeno na Antarktiku - šest nedelja.
"Okean je često van našeg pogleda i svesti, to je za nas samo plava površina koju vidimo s obale. Hteli smo da ga oživimo", rekao je Batfild publici u Briselu.
"Open Planet Studios" je celokupni snimljeni materijal dao u slobodno korišćenje u neprofitne svrhe - školama, nevladinim organizacijama i obrazovnim kampanjama.
"To je deo misije... da svako može da ispriča ovu priču svojoj publici", kazao je.
Dokumentarac prepoznaje značaj okeana kao izvora hrane za više od tri milijarde ljudi, ali istovremeno upozorava na štetu koju prouzrokuju moderne metode ribolova, poput postavljanja mreža po dnu okeana koje u trenu mogu da unište delikatne ekosisteme stare nekoliko vekova.
"Teške mreže razaraju morsko dno tolikom silinom da se tragovi uništenja vide čak iz svemira", poručuje ser Dejvid u filmu, prikazujući scene u blizini Belgije, SAD, Kine i Velike Britanije.
Više od tri četvrtine ulova ovakvih mreža završi odbačeno, dok istovremeno pomeranje morskog sedimenta oslobađa ogromne količine ugljenika, doprinoseći emisijama gasova staklene bašte.
Tim je uz pomoć naučnika prvi put snimio ove metode izbliza, jer su kamere pričvrstili za opremu koja se vukla po morskom dnu.
"Kada sam to video prvi put, bio sam šokiran. Jedno je znati šta se dešava ispod površine, a drugo je videti tu brutalnost sopstvenim očima", otkrio je Batfild.
Film prikazuje i najveće masovno izbeljivanje korala u istoriji, upozoravajući da bi skoro svi korali mogli da nestanu za manje od 30 godina. Takođe, ističe se da je manje od 3 odsto svetskog okeana potpuno zaštićeno.
Spasavanje okeana - spasavanje naše budućnosti
Uprkos teškim porukama, završno poglavlje filma donosi nadu i optimizam.
"Danas je okean u tako lošem stanju da bih teško ostao optimista, da nije jedne izuzetne činjenice: okean može da se oporavi brže nego što mislimo. Može ponovo da oživi", rekao je ser Dejvid u filmu.
U poslednjih 20 godina, u različitim zaštićenim oblastima sveta, primećen je povratak života u okean - čitavi grebeni obnovljeni su na mestima poput Palaua, Kiribata i Zapadne Papue.
Film je prikazan uoči UN-ove konferencij u nadi da će podstaći akcije za spasavanje okeana. Konferenciju zajednički organizuju Francuska i Kostarika, a okuplja šefove država, naučnike, predstavnike civilnog društva i poslovnog sektora sa samo jednim ciljem: zaustavljanje propadanje okeana.
"Imamo izvanrednu priliku. Oporavak okeana koristi svima nama, a njegovo uništenje šteti svima", poručuje Batfild, pozivajući da se zabrani provlačenje mreža u zaštićenim morskim područjima.
"Naučnici procenjuju da je potrebno zaštititi oko 30 odsto obalskih i otvorenih mora. Gotovo sve vlade su se složile s tim na Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti u Montrealu, a sada to treba i sprovesti", dodao je.
UN konferencija u Nici ima za cilj usvajanje Akcionog plana za okean, a kako ističe ser Dejvid Atenboro, nema više vremena za čekanje.
"Nakon celog života provedenog u snimanju prirodnog sveta, ne mogu da se setim uzbudljivije prilike za našu vrstu. Ovo bi mogao biti trenutak koji donosi promenu", zaključuje ser Atenboro.
(EUpravo zato/unric.org)
