Evropska komisija pozvala je zemlje članice da do 2030. unaprede efikasnost korišćenja vode u EU za najmanje 10 odsto, u svetlu sve ozbiljnijih posledica klimatskih promena.
Taj cilj, koji nije pravno obavezujući, deo je nove Strategije za otpornost evropskih voda, koja ima cilj da obnovi vodeni ciklus, "ozbiljno narušen" zagađenjem, klimatskim promenama i degradacijom životne sredine.
U posebnoj preporuci, Komisija podstiče zemlje EU da "postave sopstvene ciljeve u oblasti efikasnosti korišćenja vode, u skladu sa svojim nacionalnim uslovima".
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa brojnim problemima vezanim za vodu, uključujući zagađenje PFAS hemikalijama i nitratima, dotrajalu infrastrukturu, sve ozbiljnije suše i padavine visokog intenziteta.
Komisija planira da u saradnji sa članicama razvije "zajedničku metodologiju" za postavljanje ciljeva u oblasti efikasnog korišćenja vode, koja će uzeti u obzir razlike među zemljama, regionima i sektorima. Prilikom revizije strategije 2027. godine, biće utvrđeni i "zajednički standardi".
Na pitanje zašto cilj od 10 odsto nije pravno obavezujući, evropska komesarka za životnu sredinu Jesika Rosval rekla je novinarima: "Za mene je jasno da moramo imati ciljeve ka kojima težimo, ali isto tako moramo biti svesni da je stuacija vrlo, vrlo različita u pojedinim državama članicama i regionima".
Postoje zakoni, red je da se sprovode
Navela je i novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu, objavljen istog dana, u kojem su identifikovani "ključni sektori" sa najvećim potencijalom za uštedu vode među kojima su energetika, poljoprivreda i javno vodosnabdevanje.
Nova strategija Evropske komisije ne najavljuje donošenje novih zakona o korišćenju vode ili o zagađivačima poput PFAS-a i nitrata. Rosval je istakla da već postoji "dosta zakonodavstva" koje se odnosi na održivo korišćenje vode i dodala: "Moramo se fokusirati na sprovođenje".
Evropska investiciona banka podržaće strategiju sa više od 15 milijardi evra u periodu od 2025. do 2027. godine, uključujući finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i rešenja zasnovanih na prirodi.
Komisija će takođe pokrenuti "javno-privatnu" inicijativu s ciljem "tehnološkog iskoraka" u uklanjanju zagađenja PFAS-om i drugim postojanim hemikalijama.
To je promena u odnosu na prethodnu verziju strategije, u kojoj se pominjao "mehanizam podrške" za sanaciju zagađenja PFAS-om i drugim postojanim hemikalijama, kao i "javno-privatno partnerstvo za njihovo otkrivanje i sanaciju".
(EUpravo zato)
