Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima urađen Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene za različite oblasti, među kojima je i poljoprivreda kao strateški sektor za obezbeđivanje i proizvodnju hrane.
"Raniji početak vegetacije, pomeranje fenofaza razvoja, smena dugog sušnog perioda sa jakim kišama i olujama praćenim gradom samo su neki od rizika kojima je izložena poljoprivredna proizvodnja. Klimatske promene se dešavaju čak 10 puta brže nego ikada u prošlosti planete Zemlje. Procene pokazuju da se Srbija zagreva brže od globalnog proseka (1,8 stepeni Celzijusa, a leti čak 2,6). Prema podacima Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. do 2020. godine, iznosila je 6,8 milijardi evra. Više od 70% šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim pojavama, dok su poplave na drugom mestu kao uzročnik velikih gubitaka" rekla je prof. dr Zorica Ranković Vasić, zaposlena na Katedri za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Profesorka Ranković Vasić naglašava da analiza uticaja klimatskih promena na gajenje vinove loze i proizvodnju grožđa kao i mere adaptacije u vinogradarstvu čine važan segment Nacionalnog plana adaptacije.
"U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji je usvojen za period od 2023. do 2030. godine navedeni su rizici i mere prilagođavanja za sve podsektore poljoprivrede, pa i vinogradarstva koji su obrađeni u okviru NAP-a. Kroz projekat 'Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji', direktno sam radila na merama adaptacije i analizi stanja i uticaja klimatskih promena na vinogradarstvo. Pored analize i pripreme dokumenta bavila sam se i edukacijama koje su bile namenjene predstavnicima lokalnih samouprava, poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi, poljoprivrednim proizvođačima, javnim ustanovama i svim drugim relevantnim subjektima u 25 administrativnih okruga u Srbiji", navela je.
Zahvaljujući projektu "Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode", koji sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu UN - u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i uz finansijsku pomoć EU, principi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda našli su se u programu poljoprivrednih srednjih škola.
Uveden je izborni predmet "Klimatske promene u poljoprivredi" koji sada slušaju učenici osam poljoprivrednih škola u Srbiji. Lane je odštampan priručnik namenjen učenicima i profesorima srednjih škola čije području rada su poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane. Urednici su prof. dr Zorica Ranković Vasić, koja je i jedan od koautora priručnika za oblast vinogradarstva i dipl. inž. Svetlana Mladenović iz Poljoprivredno-hemijske škole "Dr Đorđe Radić" iz Kraljeva.
Ona ukazuje na činjenicu da uprkos tome što vinova loza nije značajno osetljiva na nedostatak vode velikim delom svog vegetativnog razvoja, učestale suše, koje se pri tom i pojačavaju, lokalno mogu dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta grožđa.
Visoke temperature - više od 30 ili 35 stepeni Celzijusa - koje se javljaju u periodu sazrevanja grožđa, od fenofaze šarka do berbe, mogu uticati na smanjenje kvaliteta grožđa, odnosno na smanjenje sinteze i degradaciju antocijana, a samim tim i slabiju obojenost pokožice bobice.
Poslednjih sedam godina na teritoriji Srbije bile su rekordno najtoplije. Broj dana u periodu vegetacije sa maksimalnom dnevnom temperaturom višom od 35 stepeni u prošlosti je bio dva, dok se u poslednjoj deceniji taj broj povećao na 12. Projekcije pokazuju da će taj broj nastaviti da raste.
Imaju li klimatske promene i dobre strane?
Međutim, klimatske promene nemaju isključivo negativne posledice, naprotiv. Analize pokazuju da je usled klimatskih promena potencijal za proizvodnju visokog kvaliteta grožđa i vina porastao i da se u narednim decenijama očekuje širenje povoljnih areala za gajenje.
"Na osnovu podataka navedenih u Programu prilagođavanja, u slučaju optimizacije proizvodnje, vinogradarstvo može imati koristi od klimatskih promena u narednim decenijama. Da bi se iskoristio potencijal za gajenje, potrebno je redovno obnavljati vinogradarsku rejonizaciju u Srbiji, uključujući procene od potencijalnih rizika od klimatskih promena, sa preporukama za izbor sorti, lokaliteta gajenja, izbor sistema gajenja i različitih agro i ampelotehničkih mera koje treba da dovedu do povećanja kvaliteta grožđa", upozorava Ranković Vasić.
Kako se vinogradarstvo može adaptirati na promene klime?
Prema njenim rečima, mere adaptacije vinogradarstva na klimatske promene mogu biti različite u zavisnosti od vrste rizika, trajanja određene opasnosti, stanja zasada, dostupnosti odgovarajućih resursa i dr. Neke od mera su izbor lokaliteta, pomeranje vinograda na veće nadmorske visine, prirodno zasenjivanje vinograda u smislu gajenja na severno orijentisanim stranama i postavljanju mreža, praćenje parametara kvaliteta grožđa i pomeranje datuma berbe, odgovarajuća zaštita od bolesti i štetočina koje se javljaju usled učestalijih nepogodnih vremenskih prilika, adekvatna odbrana od ekstremnih događaja kao što su suša, poplava, grad, olujni vetrovi, izbor sortimenta i tehnologije gajenja.
"Postavljanje sistema i primena navodnjavanja na lokalitetima gde postoji dostupna voda i gde stanje i karakteristike zemljišta to omogućavaju može biti veoma važna mera ublažavanja negativnih posledica suše. Odgovarajuće agro i ampelotehničke mere kao što su obrada zemljišta, zatravljivanje vinograda, izbor sistema gajenja i rezidba, takođe mogu biti primenjene u vinogradima sa ciljem ublažavanja negativnih posledica promena klime. Adaptacija na grad u vinogradarstvu podrazumeva postavljanje protivgradnih mreža koje još uvek u Srbiji nisu dovoljno zastupljene i kao alternativa osiguranje zasada da bi se potencijalni gubici u proizvodnji smanjili. Izbor sortimenta predstavlja značajnu meru adaptacije. Uvođenje autohtonih sorti u intenzivnu proizvodnju, doprinosi autentičnosti pristupa u adaptaciji na klimatske promene. Selekcija i uvođenje novostvorenih sorti u proizvodnju i gajenje sorti tolerantnih na različite biotičke i abiotičke stresne faktore takođe predstavljaju mere adaptacije", rekla je dr Zorica Ranković Vasić i dodaje da je organsko vinogradarstvo jedan od načina borbe protiv klimatskih promena i emisije gasova sa efektom staklene bašte zbog čega treba da zauzme značajnije mesto u ovoj oblasti.
(EUpravo zato/Dnevnik)
