Naučnici iz Kraljevske botaničke bašte u Kjuu, u Velikoj Britaniji, koriste novu studiju kako bi pratili koje drveće pčele najviše posećuju, u pokušaju da zaustave pomor ovih ključnih oprašivača.
Populacija pčela opada širom sveta zbog brojnih faktora - gubitka staništa, klimatskih promena i upotrebe pesticida, što ima razoran uticaj na biodiverzitet i proizvodnju hrane.
Strahuje se, međutim, da ne postoji dovoljno opsežnih istraživanja uz pomoć kojih bi problem mogao u potpunosti da razume kako bi se pronašla najbolja rešenja.
Istraživači sa imanja Vejkhurst u Saseksu, poznatog pod nazivom "Divlja botanička bašta Kju", počeli su da postavljaju napredne bioakustične senzore na određena stabla kako bi pratili koja najviše privlače pčele.
Nadaju se da će to pomoći urbanistima da shvate koje drveće bi trebalo da sade u gusto naseljenim sredinama.
Rukovodilac istraživanja o oprašivanju, dr Džanin Grifits-Li, izjavila je da skoro 90 odsto cvetnica zavisi od oprašivača.
"Međutim, u Velikoj Britaniji je populacija letećih insekata u poslednjih 20 godina smanjena za oko 60 procenata. Veoma je teško precizno odrediti razmere pada broja oprašivača, ali znamo da te cifre globalno opadaju. A sa tim dolaze nestabilni prinosi useva i gubitak ključne usluge ekosistema", navela je.
Ovi monitori slušaju zujanje pčela i stvaraju toplotne mape najposećenijih mesta.
"Ako razmislite o tlu koje jedno drvo zauzima, ono je malo, ali stabla su ogromne trodimenzionalne strukture prepune polena i nektara, ključnih resursa za oprašivače. Zato smo želeli da saznamo koje je drveće najbolje za pčele, kako bismo dali preporuke urbanistima i pejzažnim arhitektama", dodala je doktorka.
Za studiju je izabrano osam različitih vrsta drveća, uključujući kesten i lipu, sa kombinacijom autohtonih i alohtonih vrsta.
Naučnici takođe prikupljaju DNK iz polena, što im dodatno pomaže da mapiraju koje biljke i cveće pčele najviše preferiraju.
Direktorka Vejkhursta, Suzan Rejks, opisuje ovo imanje od 535 ari kao "živu laboratoriju" i kaže da je projekat usmeren na traženje prirodnih rešenja za posledice klimatskih promena.
"Ulozi ne mogu biti viši. Znamo da se suočavamo sa dvostrukom krizom, gubitkom biodiverziteta i klimatskim promenama. Moramo da razumemo koje biljke iz toplijih krajeva će moći da uspevaju u Velikoj Britaniji u budućnosti i budu korisne za oprašivače. Ako sve naše domaće biljke počnu da posustaju, moraćemo da pronađemo nove izvore polena - da bismo svi opstali", zaključila je.
(EUpravo zato/Sky News)
