Naučnici su se bacili na detektivski posao kako bi otkrili šta tačno delfini rade ispod površine mora, i to pomoću forenzičkih DNK analiza njihovog izmeta, piše Sky News.
Ekolozi decenijama proučavaju oko 250 dobrih delfina (Tursiops truncatus) koji žive u zalivu Kardigan na zapadu Velsa.
Do sada su ih mogli posmatrati samo kada bi isplivali da udahnu ili se poigraju, a prepoznavali su ih po jedinstvenim oznakama na leđnim perajama i utvrdili koje se životinje kreću zajedno i na kojim lokacijama.
Naučnici prvi put koriste DNK iz izmeta delfina
Ali sada naučnici prvi put koriste DNK iz izmeta kako bi stvorili potpuniju sliku njihovog života. Tako mogu utvrditi pol svake jedinke i kako su povezane sa drugim delfinima.
Ključno je i to što uzorci otkrivaju čime se delfini hrane.
"Ako želimo da ih očuvamo, moramo znati zašto su ovde, a veliki deo te priče je ono što jedu", rekla je dr Sara Peri, rukovodilac programa očuvanja mora u organizaciji Wildlife Trust of South and West Wales.
"Da li im se ishrana menja tokom godine? Da li su im određene vrste riba važnije u proleće i leto, a druge u jesen i zimu? Da li su neke vrste riba posebno važne za mlađe jedinke? To za sada ne znamo i zato te informacije moramo da prikupimo", kazala je ona.
Hvatanje izmeta delfina zahteva dosta sreće. Povremeno ispuste izmet dok plivaju, ali on brzo tone, pa brod sa istraživačima mora biti dovoljno blizu da ga pokupe mrežom sa vrlo sitnim rupicama. Uzorci se potom šalju u laboratoriju Univerziteta Aberystwyth, gde se iz njih izdvaja DNK za dalju analizu.
Delfini se prilagođavaju klimatskim promenama
Dosadašnji rezultati sugerišu da se delfini moraju prilagođavati promenama u vrstama riba koje su im dostupne kako se more zagreva.
"Vidimo da se u ishrani pojavljuju velike količine sardina, papalina i inćuna", rekao je dr Najl Mekoun, morski biolog.
"To je zanimljivo jer su te vrste poslednjih godina sve brojnije u vodama Velsa, za šta verujemo da je posledica klimatskih promena", dodao je on.
Naučnici ne znaju zašto broj delfina opada
Mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
Čini se da opada broj delfina u zalivu Kardigan, a naučnici nisu sigurni da li je reč o prirodnom ciklusu ili reakciji na druge faktore.
Buka brodova i smetnje koje izazivaju određene ribarske aktivnosti, poput ulova Jakobovih kapicamrežama koje se vuku po morskom dnu, mogle bi negativno uticati na delfine koji se oslanjaju na zvuk za komunikaciju.
"Velika je sreća što ovde imamo ovako važnu populaciju delfina. Neverovatno je koliko malo znamo o njima", zaključila je Peri.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
