Evropski projektanti su dobili mogućnost da već u početnim fazama gradnje zgrade sagledaju kako se buduće emisije uklapaju u globalne klimatske ciljeve.
Arhitektonski biro HENN je predstavio "Karbonski budžet" (CarbonBudget), besplatnu digitalnu platformu za određivanje budžeta emisija ugljen-dioksida za pojedinačne objekte i procenu njihove usklađenosti sa ciljem Pariskog sporazuma.
Ovaj međunarodni sporazum predviđa ograničavanje dugoročnog globalnog zagrevanja na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa.
Budući da je građevinski sektor odgovoran za približno trećinu svetskih emisija CO2, odluke o projektovanju zgrada mogu značajno da doprinesu ublažavanju klimatskih promena.
"CarbonBudget" nastoji da taj globalni cilj prevede u konkretne pokazatelje primenljive na pojedinačne građevinske projekte.
Platformu je razvio tim za održivost biroa HENN, polazeći od pitanja kako temperaturna ograničenja mogu da postanu praktična smernica za arhitektonsko projektovanje.
Kome je namenjena platforma za računanje karbonskog budžeta zgrada i kako se koristi?
Namenjena je arhitektama, inženjerima, investitorima, istraživačima i donosiocima odluka, kojima omogućava da razumeju klimatska ograničenja projekta i na toj osnovi donose informisane odluke od samog početka.
Za korišćenje alata potrebni su osnovni podaci, među kojima su lokacija objekta, planirana godina završetka i njegova površina. Na osnovu tih informacija određuje se budžet emisija za konkretan projekat u Evropi, usklađen sa ciljem ograničavanja zagrevanja na 1,5°C.
Ukoliko korisnik već raspolaže rezultatima analize životnog ciklusa objekta, platforma vizuelno prikazuje da li se procenjene emisije nalaze unutar dodeljenog budžeta ili ga premašuju.
Ugljenični otisak zgrade sagledava se tokom njenog celokupnog životnog veka. Analiza životnog ciklusa, poznata pod skraćenicom LCA, obuhvata materijale i resurse potrebne za izgradnju, korišćenje objekta i njegovo konačno rušenje.
Pri tome se razlikuju ugrađene emisije, povezane sa materijalima i građevinskim radovima, i operativne emisije, koje nastaju usled svakodnevne potrošnje energije i vode.
Zašto je korisno znati koliki će biti karbonski otisak budućih zgrada?
"Karbonski budžet" izračunatim vrednostima CO2 daje kontekst za procenu, omogućavajući korisnicima da sagledaju koliko je ugljenični otisak objekta visok u odnosu na odgovarajući budžet. U obzir se uzima i način korišćenja zgrade, koji može značajno da utiče na konačnu ocenu.
Sa projektantskog stanovišta, alat pruža okvirnu procenu razmera uticaja planirane konstrukcije i buduće upotrebe objekta.
Energetske potrebe razlikuju se prema nameni: bolnice i laboratorije, zbog zahtevnih tehnoloških sistema, troše više energije od kancelarijskih zgrada. Objekti mešovite namene dodatno usložnjavaju proračun, jer objedinjuju različite obrasce korišćenja i potrošnje.
Posebna funkcija "Calculating Climate Cost" uvodi i finansijski aspekt procene. Koristeći podatke nemačke Savezne agencije za životnu sredinu, ona izračunava naknadne društvene troškove koji nastaju kada emisije zgrade premaše njen pojedinačni budžet usklađen sa klimatskim ciljem.
Metodologija platforme zasniva se na priznatim naučnim putanjama dekarbonizacije.
Uključuje podatke inicijative "Science Based Targets initiative" (SBTi) i sistema "Carbon Risk Real Estate Monitor" (CRREM), uz uvažavanje postepene dekarbonizacije elektroenergetskih mreža. Alat je besplatno dostupan na adresi carbonbudget.eu.
"CarbonBudget" se tako pridružio drugim digitalnim rešenjima koja kroz razmenu podataka doprinose smanjenju emisija u arhitekturi.
(EUpravo zato/gradjevinarstvo.rs)
