Šumski požari se najčešće brzo šire kada se spoje visoke temperature, jak vetar i suša. Međutim, najintenzivniji požari mogu da stvore sopstvene vremenske prilike. Najekstremniji primer toga su pirokumulonimbus oblaci - olujni oblaci koji nastaju usled ogromne toplote koju proizvodi požar.
Šta su "vatreni oblaci“?
Pirokumulonimbus je ogroman olujni oblak koji nastaje iznad velikog šumskog požara.
Snažni požari oslobađaju ogromne količine toplote i energije, zbog čega se dim i vreo vazduh velikom brzinom podižu u atmosferu. Kada se taj stub dima podigne dovoljno visoko, vazduh se hladi, vlaga se kondenzuje i formira se oblak. Takvi oblaci mogu da izazovu jake udare vetra, ali i grmljavinu i munje.
Ako je požar dovoljno intenzivan, oblak može da dostigne visinu od 10 do 15 kilometara, pa čak i da prodre u stratosferu. Američka svemirska agencija NASA opisuje ih kao "zmajeve među oblacima koji bljuju vatru“.
"To je praktično prava grmljavinska oluja koja nastaje unutar stuba dima iznad požara“, objašnjava profesor Rik Mekre iz istraživačke grupe za šumske požare Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji.
Zašto su toliko opasni?
Kada se formira pirokumulonimbus oblak, on može da proizvede snažne vetrove koji dodatno rasplamsavaju požar i ubrzavaju njegovo širenje.
Još veći problem predstavljaju munje koje nastaju unutar oblaka. One mogu da izazovu nove požare kilometrima daleko od prvobitnog žarišta, čime se vatra širi na više lokacija istovremeno.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvi oblaci čine ponašanje požara gotovo nepredvidivim, što značajno otežava rad vatrogasaca na terenu i povećava rizik za stanovništvo.
"Pojava ovog oblaka jasan je znak da je požar izuzetno opasan i da je evakuacija stanovništva potpuno opravdana“, kaže Mekre, koji je više od tri decenije radio kao rukovodilac službi za gašenje požara.
Koliko su česti?
Pirokumulonimbus oblaci prvi put su u većem broju zabeleženi u Australiji početkom ovog veka, a naučnici smatraju da se danas pojavljuju sve češće.
Zabeleženi su i tokom velikih požara u Kaliforniji 2022. godine, dok bi njihova pojava u Francuskoj predstavljala presedan. Ukoliko se potvrdi da je takav oblak nastao tokom aktuelnih požara, to bi bio prvi registrovani slučaj u toj zemlji.
Zašto ih je sve više?
Naučnici smatraju da klimatske promene stvaraju idealne uslove za nastanak ekstremnih požara, ali i za formiranje pirokumulonimbus oblaka.
"Ne radi se samo o višim temperaturama. Klimatske promene menjaju atmosferu, vremenske obrasce i mnoge druge procese koji doprinose nastanku ovakvih pojava“, objašnjava Mekre.
Klimatski modeli pokazuju da bi ovakvi ekstremni događaji mogli da postanu još učestaliji i intenzivniji u budućnosti.
Evropa na udaru novih toplotnih talasa
Veliki požari u Evropi izbili su usred turističke sezone, nakon višemesečne suše i niza toplotnih talasa koji su isušili šumska područja. Meteorolozi upozoravaju da bi Francusku već narednih dana mogao da pogodi novi talas vrućina, uz temperature koje će na pojedinim mestima dostići i 40 stepeni Celzijusa.
Stručnjaci procenjuju da će se vrela vazdušna masa narednih dana širiti iz pravca Češke ka zapadu Evrope, što bi moglo dodatno da oteža borbu sa požarima.
(M.A./EUpravo zato/theguardian.com)
