Većina stanica za praćenje kvaliteta vazduha u Evropi ispunjava važeće pravne standarde EU za ključne zagađivače vazduha. Međutim, nivoi ključnih zagađivača, poput suspendovanih čestica, benzo(a)pirena i naročito prizemnog ozona, i dalje predstavljaju značajan problem, stoji u najnovijim procenama kvaliteta vazduha koje je objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Nedavno prikupljeni podaci iz 2024. i 2025. godine pokazuju da su standardi EU uglavnom ispunjeni u većini regiona kada je reč o finim suspendovanim česticama (PM2.5) i azot-dioksidu (NO₂). Međutim, u 20% mernih stanica zagađenje vazduha i dalje prelazi važeće standarde EU, a to se prvenstveno odnosi na krupnije čestice prečnika 10 mikrometara (µm) ili manje (PM10), prizemni ozon (O₃) i benzo(a)piren (BaP).
Izveštaj "Stanje kvaliteta vazduha 2026" predstavlja najnovije zvanično prijavljene podatke o nivoima ključnih zagađujućih čestica u Evropi. Ove koncentracije se upoređuju sa važećim i planiranim standardima EU za 2030. godinu, kao i sa smernicama zasnovanim na zdravlju koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Novi standardi kvaliteta vazduha, koji će važiti od 2030. godine, zahtevaće od država članica da održe i pojačaju mere za suzbijanje zagađenja. U većem delu Evrope nivoi zagađenja vazduha i dalje su iznad strožih smernica SZO, koje su postavljene radi zaštite zdravlja ljudi.
Potrebne mere za prizemni ozon
Prema izveštaju EEA pod nazivom "Rešavanje problema zagađenja prizemnim ozonom u Evropi", ovaj zagađivač predstavlja poseban razlog za zabrinutost. Nivoi prizemnog ozona se nisu značajno smanjili, uprkos ukupnom smanjenju emisija ključnih prekursora ozona.
Prizemni ozon nastaje u nižim slojevima atmosfere kada sunčeva svetlost pokreće hemijske reakcije između supstanci koje stvaraju ozon, poput azotnih oksida (NOₓ) i isparljivih organskih jedinjenja (VOC). Zbog toga je smanjenje nivoa ozona složenije nego kod drugih glavnih zagađivača.
Kako se upozorava, klimatske promene će verovatno pogoršati zagađenje ozonom u Evropi, zbog češćih i intenzivnijih toplotnih talasa i meteoroloških uslova koji pogoduju njegovom stvaranju.
Prizemni ozon je snažan oksidans i može štetno da deluje na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Najnoviji podaci pokazuju da je u EU povezan sa oko 63.000 smrtnih slučajeva, kao i sa milijardama evra štete u poljoprivredi. Takođe ima važnu ulogu u klimatskim promenama, jer spada u gasove sa efektom staklene bašte.
Izveštaj naglašava da su potrebne dodatne mere država članica u skladu sa revidiranom Direktivom EU o kvalitetu ambijentalnog vazduha. Međutim, delovanje na nacionalnom i lokalnom nivou možda neće biti dovoljno, jer ozon i njegovi prekursori mogu da putuju na velikoj udaljenosti. Zbog toga je za efikasno smanjenje zagađenja neophodna jača evropska i međunarodna saradnja.
Kako bi se efikasnije smanjilo zagađenje, novi analitički alati mogu da pomognu gradovima i državama da bolje razumeju uzroke zagađenja ozonom.
Novi interaktivni kontrolni panel omogućava korisnicima da analiziraju doprinose pojedinih sektora tokom sezone najvećeg zagađenja, na osnovu podataka iz 2024. godine.
Istovremeno, može se pratiti nivo ozona, trendova i budućih projekcija u svakoj državi članici.
Rizik po zdravlje i ekonomiju
Zagađenje vazduha ostaje najveći ekološki rizik po zdravlje u Evropi. Ono smanjuje kvalitet života, izaziva bolesti i dovodi do smrti koje je moguće sprečiti.
Dalja smanjenja zagađenja su neophodna kako bi se ispunili važeći standardi EU, ali i nova merila za 2030. godinu u okviru revidirane Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha. Za neke štetne čestice razlika u odnosu na ciljeve za 2030. je značajna. To se posebno odnosi na suspendovane čestice (PM): u 2024. godini 30% ili više mernih stanica beležilo je koncentracije iznad novih standarda.
Za većinu zagađujućih čestica, koncentracije i dalje znatno premašuju smernice SZO, pri čemu je više od devet od deset Evropljana izloženo nivoima zagađenja iznad preporučenih vrednosti za PM2.5 i prizemni ozon, naročito u gradovima.
Smanjenje zagađenja vazduha umanjuje posledice po zdravlje i prateće ekonomske troškove, a da bi se postigli ti ciljevi, države članice će od 2026. godine biti u obavezi da primenjuju mere za čestice čije su koncentracije iznad propisanih nivoa.
Revidirana Direktiva EU o kvalitetu ambijentalnog vazduha značajno pooštrava standarde, približavajući ih preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
Izveštaj EEA predstavlja prvi deo paketa "Kvalitet vazduha u Evropi 2026" Evropske agencije za životnu sredinu. Kasnije tokom godine biće objavljeni podaci o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje ljudi, uključujući procene prevremenih smrti i oboljenja povezanih sa lošim kvalitetom vazduha.
Analiza obuhvata 39 zemalja, uključujući 27 država članica EU, pet drugih članica EEA (Island, Lihtenštajn, Norveška, Švajcarska i Turska), šest partnerskih zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244/99, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), kao i dobrovoljno izveštavanje Andore.
(EUpravo zato/EEA)