Uprkos ratu koji već četiri godine bukti u Ukrajini, život buja na drugačiji način.
Na jugu zemlje su istraživači pronašli 635 vrsta vaskularnih biljaka koje uspevaju na 39 starih grobalja, uključujući 58 zaštićenih vrsta.
Studija ističe da su groblja važna utočišta za ugrožene biljke. To se posebno odnosi na očuvanje biodiverziteta travnjaka i podršku potencijalnoj obnovi evropskih i evroazijskih travnjaka i pašnjaka.
Ekološka vrednost grobalja u velikoj meri proističe iz onoga što ona nisu: prometni i intenzivno održavani pejzaži. Mali broj posetilaca, dugoročna stabilnost i manjak uznemiravanja omogućavaju vrstama da opstanu tamo gde su okolni ekosistemi nestali.
U Ukrajini je, na primer, većina prirodnih stepskih pašnjaka pretvorena u poljoprivredno zemljište. Groblja u tom smislu funkcionišu kao male ekološke enklave u kojima ostaci izvorne vegetacije uspevaju da prežive.
Ipak, mnoga takva groblja nisu formalno zaštićena. Bez pravnih mera zaštite, mogu da budu oštećena novim sahranama, promenama u uređenju prostora ili uklanjanjem vegetacije.
Groblja su takođe tiha utočišta za urbanu faunu.
Kako groblja mogu da budu dom za mnoge biljne i životinjske vrste?
Centralno groblje u Beču, površine 2,4 kvadratna kilometra, inače drugo po veličini u Evropi, domaćin je iznenađujuće velikom broju vrsta. Evropski hrčak, pupavac i tekunica su samo neke od njih.
Evropski hrčak je u opasnosti od izumiranja i klasifikovan je kao kritično ugrožen. Ipak, vrsta ima dosta koristi od pažljivog upravljanja, tako da osoblje groblja ne remeti njihove jazbine i aktivno radi na njihovom očuvanju.
Godine 2021, u Austriji je pokrenut projekat "Biodiverzitet na grobljima" koji beleži vrste koje tamo žive, a uključuje i građane u napore za očuvanje prirode.
Ipak, ekološka vrednost grobalja je krhka. Intenzivnije održavanje, promene u praksama sahranjivanja, invazivne vrste i rastući pritisci na resurse ugrožavaju ova neočekivana staništa.
Istraživači smatraju da će zaštita njihove biološke raznovrsnosti zahtevati upravljanje usmereno na očuvanje, uz ponovno prepoznavanje njihovog kulturnog i duhovnog značaja.
Sahranjivanje ljudskih ostataka zaista zauzima dragocen prostor i može biti veoma štetno po životnu sredinu.
Ipak, dok god postoje, groblja mogu da doprinesu i očuvanju drugih živih bića i tako pomognu malom evropskom hrčku i drugim ugroženim životinjama.
(EUpravo zato/European Correspondent)
