Kako bi se što bolje zaštitile životinje, grčko ostrvo je dobilo svojevrsne "patrolne šape".
Tamošnja policija je pokrenula novi pilot-projekat: Jedinicu za zaštitu životinja, koju čini tim od deset policajaca, a njihov zadatak je da reaguju na pozive koji se tiču dobrobiti životinja.
Ako se poduhvat pokaže uspešnim, planirano je da se program proširi na celu Grčku.
"Broj lutalica je ogroman, kao i broj kućnih ljubimaca koji se drže u užasnim uslovima. To je veliki izazov za Krit, ali i za ostatak zemlje", rekla je Stamatina Stamakou koja drži obuke u nevladnijoj organizaciji "Zero Stray Pawject". Upravo oni su se prihvatili zadatka da obučavaju kritske policajce tokom ovog projekta.
"Svaki put kada nas neko pozove na ostrvo da pomognemo, suočavamo se sa teškim slučajevima, sa životinjama koje su zlostavljane, izgladnele ili bolesne, a ponekad i vezane danima. To mora da se promeni - i hoće", dodala je, prenosi Katimerini.
Obuka će se sastojati od praktičnih tehnika, zakona koji se tiču zaštite životinja kao i kako se mogu sprovesti na terenu.
Od gotovo tri miliona napuštenih kućnih ljubimaca u Grčkoj, čak 120.000 živi na ulicama Krita. Mnogi smatraju su one napast, ali problem napuštenih pasa nisu izazvale same životinje. Prema navodima lokalne policije, lovci i stočari često odbacuju pse koji im više nisu od koristi. Kasnije se ti psi, kao lutalice, razmnožavaju na ulicama, zbog čega se mnoge organizacije usredsređuju isključivo na pristup CNVR - uhvati, steriliši, vakciniši, pusti.
Ipak, cilj kritske Jedinice za zaštitu životinja jeste da reaguje pre nego što životinja završi na ulici. Prema lokalnim izveštajima, u prvih deset dana rada, vlasnicima kućnih ljubimaca izrečene su kazne u ukupnom iznosu od 18.000 evra zbog nepoštovanja zakona o dobrobiti životinja. Osim sprovođenja zakona, glavni zadatak ove jedinice jeste podizanje svesti vlasnika o značaju mikročipovanja, sterilizacije i redovnih godišnjih vakcinacija.
Osim što nisu čipovani, veliki broj kritskih pasa nije ni sterilisan niti tretiran protiv raznih infekcija.
Prvi zadatak jedinice će biti da utvrdi da li vlasnici pasa, koji su već kažnjavani, sada deluju u skladu sa zakonom.
Iako vlada veliki optimizam, lokalna aktivistkinja za dobrobit životinja Elizabet Iliakis, koja vodi prihvatilište za pse u Hanji, sumnja u efikasnost programa.
Kako je navela za "The European Correspondent", takva policijska jedinica je zaista neophodna, ali može da funkcioniše samo ako policajci dolaze sa drugih ostrva, jer je na Kritu "svako s nekim u rodu ili vezi, pa kazne imaju običaj da misteriozno nestanu".
Na kraju, ovo pitanje nije samo briga o životinjama, već i pitanje bezbednosti ljudi.
Mark Randel, bivši viši detektiv koji sada radi kao menadžer kampanja u organizaciji "Naturewatch Foundation", obučavao je policajce širom Evrope, uključujući Grčku i Ukrajinu. Rekao je za TEC da se "zločini nad životinjama često stavljaju u drugi plan, čime se propušta prilika da se unapredi bezbednost zajednice u celini".
On smatra da bi posebna Jedinica za zaštitu životinja mogla da popuni tu prazninu.
Slična policijska jedinica je osnovana u Rumuniji 2020. godine, a u Holandiji postoji ekvivalentna služba nazvana "dierenpolitie". Španija i Finska imaju posebne odseke unutar nacionalne policije koji se bave slučajevima zlostavljanja životinja.
(EUpravo zato/Kathimerini/European Correspondent)
· Reaguj