Nova studija renomirane ekonomske savetodavne firme "Oxford Economics" objavila je podatke o najatraktivnijim gradovima za život i investicije u 2025. godini. Značajan skok na listi zabeležio je Brisel, zauzevši 34. mesto među 1000 gradova širom sveta.
Osim Brisela, na indeksu su se našla još dva belgijska grada – Antverpen i Gent, koji su zauzeli 75. i 76. mesto. Njihovo prisustvo na listi ukazuje na širu belgijsku urbanističku i privrednu snagu, iako se i oni suočavaju sa sličnim izazovima poput saobraćajnog zagušenja, stambene nejednakosti i ekoloških problema.
Na vrhu liste nalazi se Njujork, koji je ocenjen kao lider u finansijama, tehnologiji, oglašavanju i medijima. London je na drugom mestu zahvaljujući svojim univerzitetima i talentovanoj radnoj snazi, dok je Pariz na trećem mestu, pohvaljen zbog unapređenja kvaliteta života u poslednjih godinu dana.
Obrazovani kadrovi, kultura i međunarodna uloga Brisela
U izveštaju se navodi da je Brisel "impresivno globalan grad s obzirom na svoju veličinu", što se pripisuje njegovoj ulozi kao sedištu institucija Evropske unije, NATO i brojnih međunarodnih organizacija. Ova pozicija privlači visoko obrazovane profesionalce iz celog sveta, što doprinosi stvaranju dinamičnog, multikulturalnog urbanog tkiva.
Grad se odlikuje stabilnim ekonomskim rastom i živopisnim kulturnim životom, što dodatno podiže njegovu atraktivnost za strane investitore. Takođe, prema indeksu, Brisel beleži viši kvalitet života u poređenju sa Londonom, koji se i dalje nalazi na vrhu liste najprivlačnijih gradova.
Ipak, pozitivne strane ne prikrivaju izazove koji i dalje opterećuju Brisel. Prema Oxford Economics-u, grad ima jednu od najviših stopa kriminala u Zapadnoj Evropi, što ozbiljno narušava njegov imidž bezbednog mesta za život i rad.
Zagađenje vazduha je takođe označeno kao ozbiljan problem, a uzrok se delimično vidi u "velikodušnim poreskim olakšicama za službena vozila", koje podstiču prekomernu upotrebu automobila u gradskoj zoni. Ova praksa je često kritikovana i od strane ekoloških udruženja u Belgiji, koja godinama ukazuju na posledice neodržive saobraćajne politike.
Dodatni problem predstavlja dvobrzo tržište rada – izraz koji se koristi za opis situacije u kojoj visokoobrazovani međunarodni radnici lako nalaze dobro plaćene poslove, dok lokalno stanovništvo, naročito iz siromašnijih četvrti i migrantskih zajednica, trpi zbog visoke nezaposlenosti i niskih primanja. Time se produbljuju socijalne i ekonomske razlike unutar grada.
Najatraktivniji gradovi za život u svetu i Evropi
Prema najnovijem izveštaju u vrhu liste su se našli Njujork, London, Pariz, San Hoze, Sijetl, London, Amsterdam..., a rangiranje se temelji na sveobuhvatnom Global Cities Indexu, koji procenjuje gradove kroz prizmu ekonomskih performansi, kvaliteta života, obrazovanja, pristupa tržištima, upravljanja i održivosti.
Njujork, kao neosporni svetski lider, nalazi se na samom vrhu liste i to drugu godinu zaredom. Grad je dobio maksimalnih 100 poena, zahvaljujući svojoj ogromnoj ekonomiji, značajnom broju sedišta globalnih korporacija i uticaju u oblastima finansija, tehnologije, medija i oglašavanja. Iako Njujork briljira na ekonomskom planu, izveštaj ističe i izazove poput visokih troškova stanovanja i slabije ocene u kategorijama životne sredine i lokalne uprave.
London zauzima drugo mesto sa 98,5 poena. Britanska prestonica se ističe svojom raznolikom, visokoobrazovanom radnom snagom i snažnom akademskom infrastrukturom. Zahvaljujući brojnim prestižnim univerzitetima, London privlači i zadržava talenat iz celog sveta, što ga čini nezaobilaznim mestom za globalne kompanije i startape.
Na trećem mestu nalazi se Pariz, koji je zabeležio skok u odnosu na prošlu godinu. Francuska prestonica dobila je visoke ocene za kvalitet života, urbanu povezanost i kulturnu ponudu. Pariz je uspeo da balansira između ekonomske snage i društvene inkluzivnosti, što ga čini posebno atraktivnim za investitore iz kreativnih i tehnoloških sektora.
U "top 10" našao se i Amsterdam, zauzimajući osmo mesto na svetskoj listi. Grad se ističe po visokim ocenama u kategorijama efikasnog upravljanja, digitalne inovacije i održivog urbanog razvoja.
Amsterdam je poznat po snažnom startap ekosistemu, velikoj koncentraciji talenata u IT sektoru i politici koja podstiče društvenu jednakost. Grad takođe ima jednu od najprogresivnijih klimatskih strategija u Evropi. Međutim, suočava se sa izazovima prenatrpanosti i pritiska na stambeni sektor.
(EUpravo zato.rs)
