Novo istraživanje Evropske komisije za putovanja (ETC) istaklo je promenu ponašanja Evropljana kada su u pitanju putovanja ovog proleća i leta. Izveštaj Wave 21 pod nazivom "Monitoring sentimenta za putovanja unutar Evrope" pokazuje da iako je ukupna namera za putovanja niža nego prošle godine (72 odsto, pad za 3 odsto onih koji imaju nameru da putuju ove godine), putnici širom Evrope planiraju duže boravke, troše više i diverzifikuju mesta gde idu.
Zemlje u kojima je interesovanje za putovanja najizraženije su Poljska (80 odsto), Velika Britanija (79 odsto), Holandija (75 odsto), Španija (75 odsto) i Italija (73 odsto). Sa druge strane, najmanje putne ambicije pokazuju građani Francuske (65 odsto), Belgije (68 odsto), Austrije (69 odsto), Švajcarske (69 odsto) i Nemačke (70 odsto).
Navike evropskih turista se menjaju – sve je veća sklonost ka putovanjima vezanim za specifične događaje, kao i ka destinacijama koje nisu među najčešće posećenima. Popularnost tradicionalnih mediteranskih mesta beleži lagani pad od oko osam odsto, dok je interesovanje za istočnu Evropu u blagom porastu – za tri procenta u odnosu na prošlu godinu.
Predsednik Evropske komisije za putovanja, Migel Sans, izjavio je da ovi podaci potvrđuju stabilnu potražnju za putovanjima širom Evrope.
"I pored globalnih izazova, građani Evrope i dalje vrednuju kvalitetna i ispunjena putovanja. Njihovo poverenje – koje se ogleda u dužem boravku, većoj potrošnji i želji da upoznaju nove krajeve – govori o snažnoj potrebi da se povežu sa različitim kulturama i mestima. Ovo je značajna šansa za destinacije i turistički sektor da bolje planiraju tokove turista i ponude sadržaje i van glavnih atrakcija", rekao je Sans.
Koliko bi para dali za putovanje po osobi?
Putovanja i dalje zauzimaju visoko mesto na listi prioriteta kad je reč o ličnoj potrošnji. Iako je zabeležen blagi pad ukupne namere za putovanje, poverenje evropskih turista u sopstvene izbore raste. U periodu od aprila do septembra 2025. godine, više od četvrtine ispitanika (27 odsto) planira da putuje tri ili više puta – što je rast od 6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Takođe, 42 odsto planira duže odmore u trajanju od sedam do dvanaest dana, što je porast od čak 11 odsto u poređenju sa 2024.
Rast prosečnih budžeta pokazuje da Evropljani ne odustaju od putovanja kada je reč o trošenju. Gotovo trećina ispitanih (30 odsto) planira da izdvoji između 1.500 i 2.500 evra po osobi po putovanju, dok 17 odsto planira da potroši i preko tog iznosa.
Iako finansijski izazovi ostaju najčešća prepreka, njihova važnost je u blagom opadanju. Brige zbog inflacije i rastućih troškova opale su sa 23 odsto na 17 odsto, a zabrinutost zbog ličnih finansija sada iskazuje 14 odsto ispitanika – što je pad od 3 odsto.
Na šta troše dok su na odmoru?
Kad je reč o troškovima tokom odmora, najviše se ulaže u smeštaj (27 odsto), zatim slede troškovi hrane i pića (20 odsto), kao i aktivnosti na destinaciji (16 odsto). Mladi putnici, uzrasta od 18 do 24 godine, češće ulažu u šoping (15 odsto) i luksuzna iskustva (11 odsto), dok stariji od 55 godina više cene udobnost i ulažu više u smeštaj (33 odsto) i ishranu (24 odsto).
Zanimanje za netipične destinacije sve više dobija na značaju. Iako jug i mediteranski deo Evrope ostaju atraktivni i očekuje se da će privući oko 41 odsto turista ovog proleća i leta, sve više ljudi se okreće manje popularnim mestima. Među zemljama koje beleže blagi porast interesovanja (oko 1 odsto) nalaze se Austrija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Belgija i Bugarska.
Unutar samih država, najviše putnika se i dalje odlučuje za dobro poznate destinacije – veće gradove, turistička mesta i odmarališta, koje bira 53 odsto ispitanika. Ipak, trećina turista (35 odsto) razmatra manje komercijalizovane lokacije, dok 13 odsto želi da istražuje zabačenija mesta.
Putnici koji biraju manje poznate destinacije najčešće ostaju duže (38 odsto planira boravak duži od 10 dana, naspram 21 odsto onih koji biraju klasične destinacije) i troše više – većina planira budžet veći od 2.500 evra po osobi.
Ekologija sve važnija u izboru
Ekološka svest sve više utiče na turističke izbore.
Čak 81 odsto Evropljana kaže da klimatske promene utiču na njihove odluke o putovanju – što je rast od 7 odsto u odnosu na prošlu godinu. Turisti se u skladu s tim prilagođavaju – 17 odsto detaljnije prati vremensku prognozu, 15 odsto traži prijatnije klimatske uslove, dok 14 odsto izbegava mesta poznata po ekstremnim temperaturama.
Ova povećana pažnja prema klimi može biti jedan od razloga sve većeg interesovanja za severnije ili netradicionalne destinacije tokom toplijih meseci.
(EUpravo zato)
