Dok im luksuz cveta, a hoteli niču kao pečurke - lokalci stradaju: Ova zemlja je sve manje dostupna običnim ljudima!

Svet je trenutno veoma nesigurno mesto – sukobi, klimatske promene i strahovi od recesije dominiraju u medijima. Međutim, za neke ljude stvari idu prilično dobro – za bogate. Uprkos globalnim previranjima, broj milijardera u svetu raste, a njihovo lično bogatstvo takođe se povećava. Pa, šta rade sa svim tim novcem? Rastući trend luksuznih iskustava ukazuje na to šta najbogatiji rade sa svojim novcem, a turizam to vidi kao priliku.

Iako je Švajcarska dugo bila poznata po luksuznom turizmu, sada se suočava sa novim tržištima. Kina i Indija postaju tržišta u usponu, pri čemu su prve grupe turista iz tih zemalja među najbogatijima. Švajcarska želi da iskoristi ovu priliku i bude među prvima koji će im ponuditi luksuznu ponudu.

Međutim, luksuz ima visoku cenu, što dovodi do pitanja: šta je sa onima koji nisu milijarderi? Markus Berger iz Švajcarskog turizma (nacionalna turistička organizacija Švajcarske) kaže da strategija nije samo fokusirati se na bogate goste, već da je potrebno razmotriti brojke. Boravci u švajcarskim petospratnim hotelima čine oko osam odsto svih noćenja, ali gosti u tim hotelima doprinose barem 25 odsto ukupnih prihoda Švajcarske od turizma.

"Brojke govore same za sebe", kaže Berger. "Visoka ekonomska značajnost opravdava posvećenost luksuznim gostima".

Ne mogu da se takmiče sa jeftinim komšijama

Švajcarska, sa svojom visokom platom i skupom ekonomijom, ne može da se takmiči sa jeftinijim susedima, posebno sada kada je švajcarski franak vrlo jak. "Švajcarska se nikada nije takmičila po cenama", objašnjava Berger. "Uvek postoji negde jeftinije."

Umesto toga, fokus je na kvalitetu, usluzi i dodatnoj vrednosti, poput ski batlera. Kao rezultat toga, gosti koji dolaze u petospratne hotele takođe doprinose ostatku ekonomije, trošeći luksuzno u restoranima sa Mišlenovim zvezdama i buticima koji postaju sve češći u švajcarskim planinskim odmaralištima.

Međutim, to nije sasvim win-win situacija. U nekim od najpoznatijih švajcarskih luksuznih odmarališta, kao što su St. Moritz i Zermatt, postoje dugogodišnje brige da fokus na luksuz dovodi do toga da lokalno stanovništvo ne može sebi da priušti život. Čest izazov je pronalaženje smeštaja za stotine osoblja hotela i restorana koji pružaju petospratnu uslugu. Oni se često nalaze u situaciji da moraju da putuju, kasno u noć, nakon što su koktel barovi i restorani zatvoreni, na duga putovanja do drugih sela, gde smeštaj može da bude pristupačan za platu konobara.

Monika Bandi, koja vodi jedinicu za istraživanje turizma na Univerzitetu u Bernu, smatra da švajcarska strategija usmerena na luksuzne goste predstavlja pravi balans između "kvantiteta i kvaliteta". "Više turista nije nužno bolje", smatra ona. "Umesto toga, veća potrošnja postojećih gostiju može biti pozitivna."

Ona dodaje da Švajcarska mora da pazi na "kritičnu tačku, kada destinacije zaista počnu da gube svoj karakter".

Primer kritične tačke

Pitanja o toj kritičnoj tački postavljaju se trenutno u odmaralištu Vengen, poznatom po trci Lauberhorn, koja je poznata po svom dugogodišnjem odnosu sa britanskim skijašima. Ovog leta Vengen otvara svoj prvi petospratni hotel, a postoje planovi i za luksuzni kompleks usluženih "hotel-apartmana". Ti apartmani biće prodavani bogatim turistima koji žele luksuznu kuću za odmor u Alpima, a takođe će moći da je iznajme kada nisu prisutni.

Kroz naziv projekta kao hotela, koristi se pravna praznina u švajcarskim zakonima o "hladnim krevetima" za odmor. Zakon teoretski ograničava broj takvih objekata na 20 odsto kapaciteta smeštaja u odmaralištu.

Švajcarsko društvo za baštinu zvanično je protestovalo protiv planova za Vengen, jer, kako tvrdi portparol Simon Weiss, projekat nije zaista hotel. "Izgleda kao tipičan kompleks letnjih kuća... nema integracije u zajednicu."

Neki od lokalnih stanovnika Vengena takođe imaju sumnje. "Ovo nije St. Moritz", rekao je jedan za švajcarske medije, dodajući: "Vengen nije luksuzan".

Direktor turizma Vengena, Rolf Wegmüller, slaže se sa tim, ali kaže da trend prema luksuznom smeštaju neće promeniti karakter odmarališta. "Nećemo imati goste koji šetaju u krznenim kaputima", kaže on.

Vengen je, inače, jedino dostupno vozom, tako da, za razliku od St. Moritza, nećemo videti Bentlije i Rolse-Rojsove koji zauzimaju parking mesta. Čak i kada bi mogli da ističu svoje bogatstvo, Wegmüller veruje da "naši gosti ne žele da pokažu šta imaju".

Odmaralište takođe ima posetioce koji se vraćaju svake godine, što doprinosi integraciji koju Weiss brine da bi mogla biti izgubljena. "Neke porodice dolaze već generacijama," kaže Wegmüller. "Lokalni ih poznaju i to je dobro."

Među njima je i Brian Bollen, dugogodišnji član kluba Down Hill Only, koji dolazi u Vengen više od 50 godina. On voli to mesto, ali se ipak brine da je "nešto od šarma nestalo... previše se gradi".

Ulaganje u planine pozitivno

Međutim, većina u Vengenu, poput švajcarskog turizma, smatra da je ulaganje u planinske destinacije pozitivno. Ova sela su, pre nešto više od jednog veka, bila vrlo siromašna. Engleski vodič iz 19. veka za švajcarske Alpe pisao je da su "većina dece prosjaci". U novijim godinama, globalna trgovinska pravila koja ograničavaju subvencije za poljoprivredu primorala su mnoge male alpske mlečne farme da zatvore. Turizam, zimski i letnji, od ogromnog je značaja za švajcarsku ekonomiju, posebno za planinske zajednice.

I kao što kaže Berger iz Švajcarskog turizma, iako sektor petospratnih hotela raste, trostarski hoteli su još uvek najveća kategorija. "Imamo hotele od jednog do pet zvezdica u Vengenu", dodaje Wegmüller. "To je dobra stvar za odmaralište."

I dok ljudi sa neograničenim novcem za luksuzna putovanja možda još uvek čine malu manjinu, njihov broj i bogatstvo rastu. Švajcarski pristup – ne jeftinije, već bolje, ne više ljudi, već bogatijih – čini se da se isplati.

(EUpravo zato/BBC)