U 2023. godini, skoro jedna trećina (28,8 odsto) populacije Evropske unije sa niskim nivoom obrazovanja osećala se subjektivno siromašno, što je pad u odnosu na 29,5 odsto u 2022.
Stopa je bila više od tri puta niža, 9,4 odsto (9,2 odsto u 2022), među osobama sa visokim nivoom obrazovanja, dok je udeo osoba koje se osećaju siromašno a imaju srednji nivo obrazovanja iznosio 18,5 odsto (18 odsto u 2022).
Ukupno, 26 zemalja EU prijavilo je veće stope subjektivnog siromaštva među osobama sa niskim nivoom obrazovanja u poređenju sa osobama sa srednjim i visokim nivoom obrazovanja. Izuzetak je bila Finska, gde je zabeležena nešto viša stopa siromašta među osobama sa srednjim nivoom obrazovanja (8,6 odsto).
Među zemljama EU, Grčka je imala najveći udeo ljudi sa niskim nivoom obrazovanja koji su smatrani subjektivno siromašnima, i to 81,8 odsto. Sledile su Bugarska (60,5 odsto) i Slovačka (58,4 odsto). Najniže stope zabeležene su u Finskoj (7,9 odsto), Holandiji (11,7 odsto) i Luksemburgu (12,3 odsto).
Većina zemalja EU prijavila je značajne razlike između grupa sa visokim i niskim obrazovanjem. Razlika je iznosila najmanje 20 procentnih poena u 11 zemalja. Najveće razlike zabeležene su u Bugarskoj, Slovačkoj, i Mađarskoj, dok su najmanje bile u Finskoj, Holandiji i Švedskoj.
Zanimljivo je da se u susednoj Hrvatskoj manje ljudi oseća siromašno nego u ostatku EU. Tu je 22 odsto osoba sa srednjom stručnom spremom reklo da se osećaju siromašno, oko 45 odsto onih sa nižim obrazovanjem i 10 odsto među onima sa visokim obrazovanjem.
Veći procenat onih koji se osećaju siromašnije nego u Hrvatskoj zabeležen je u Francuskoj (22,2 odsto), Španiji (22,5 odsto), Portugalu (23,6 odsto). Najviše građana sa subjektivnim osećanjem siromaštva bilo je u Grčkoj (67 odsto) i Bugarskoj (33 odsto), a najmanje u Holandiji (7,3 odsto) i Finskoj (7,5 odsto).
Žene se osećaju siromašnije više od muškaraca
Subjektivni osećaj siromaštva nešto je veći kod žena (24,7 odsto) nego kod muškaraca (23,5 odsto).
U većini zemalja EU broj onih koji se osećaju siromašnim veći je od broja onih koji su u riziku od siromaštva, prema klasifikaciji Evrostata. U Hrvatskoj je u riziku od siromaštva 19,3 odsto stanovništva, a na nivou EU 16,2 odsto.
Veći procenat ljudi koji se smatraju siromašnim primećeni su u istočnoj i južnoj Evropi, sa značajnim razlikama između subjektivnog siromaštva i stopa rizika od siromaštva. Ukupno, 17 zemalja EU zabeležilo je više ljudi koji se smatraju siromašnim u poređenju sa stopama rizika od siromaštva.
(EUpravo zato)
