- Studija procenjuje da bi broj profesionalnih novinara u Nemačkoj do 2035. mogao da padne za 12 do 50 odsto, uz mogućnost da ih ostane oko 20.000.
- Tradicionalni mediji mogli bi da izgube publiku i do 43 odsto prihoda, dok tehnološke kompanije i AI sve više utiču na distribuciju vesti.
Prema novoj studiji, broj profesionalnih novinara u Nemačkoj bi do 2035. mogao da se smanji između 12 i 50 odsto, dok bi tradicionalni mediji mogli da izgube deo publike i veliki deo prihoda od oglašavanja.
Četiri moguća scenarija za medije do 2035. godine
Nemačku medijsku industriju u narednoj deceniji očekuju velike promene, a jedan od mogućih ishoda je prepolovljen broj profesionalnih novinara. To je jedan od zaključaka studije koju su, na zahtev javnih medijskih servisa ARD, ZDF i Deutschlandradio, pripremili istraživači Kristijan Kabel sa Visoke tehničke škole u Kelnu i Ulrike Ron sa Univerziteta u Talinu, prenosi biznis.rs
Rezultati istraživanja predstavljeni su na Danima medija u Minhenu, a prenela ih je nemačka novinska agencija dpa.
Prema podacima navedenim u studiji, Nemačka je 2023. godine imala oko 40.000 profesionalnih novinara. U zavisnosti od toga kako se budu razvijali tržište, tehnologija i regulativa, njihov broj do 2035. mogao bi da opadne za 12 do 50 odsto. U najnepovoljnijem scenariju, u profesiji bi ostalo svega oko 20.000 novinara.
Tehnološki giganti sve više utiču na to šta publika gleda i čita
Jedan od najvećih izazova za tradicionalne medije predstavlja rastuća moć velikih tehnoloških kompanija i servisa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Oni bi mogli da preuzmu još značajniju ulogu u izboru i distribuciji vesti, video-sadržaja i drugih informacija koje stižu do korisnika.
Takav razvoj mogao bi dodatno da oteža medijskim kućama da neposredno dopru do publike i ostvare prihod od sopstvenog sadržaja.
Studija upozorava i na moguće smanjenje interesovanja za sadržaje tradicionalnih medija. Njihov udeo u ukupnoj potrošnji medijskog sadržaja mogao bi do 2035. da se smanji između 18 i 47 odsto.
Prihodi bi mogli da padnu i do 43 odsto
Finansijska budućnost medijskih kuća takođe je neizvesna. U najlošijoj varijanti, prihodi od oglašavanja i prodaje sadržaja mogli bi da budu manji za čak 43 odsto u odnosu na današnji nivo. Čak i u povoljnijoj projekciji predviđa se pad od oko deset odsto.
Posebno nepovoljan scenario podrazumeva da tehnološke kompanije gotovo u potpunosti preuzmu kontrolu nad medijskim tržištem. Tradicionalne redakcije u takvom okruženju uglavnom bi proizvodile sadržaj za platforme drugih kompanija, uz znatno manju kontrolu nad njegovom distribucijom i načinima zarade.
Ipak, istraživači ne smatraju da je takav ishod neminovan.
Od čega zavisi budućnost novinarstva?
Prema autorima studije, mnogo toga zavisiće od odluka političkih institucija i samih medijskih kuća. Stroža pravila za velike tehnološke kompanije, veća saradnja između medija i stabilno finansiranje javnih servisa mogli bi da ublaže negativne posledice promena.
Istraživači su prethodno analizirali 57 studija i izveštaja, izdvojili 51 trend važan za budućnost medija i razgovarali sa 34 stručnjaka iz medijske industrije, nauke, oglašavanja, produkcije i oblasti medijske politike. Među sagovornicima bili su predstavnici kompanija i organizacija poput RTL-a, ARD-a i Netflixa.
Autori naglašavaju da četiri scenarija ne predstavljaju sigurno predviđanje budućnosti, već prikazuju moguće pravce razvoja i posledice koje bi različite odluke mogle da imaju.
Zajednička poruka istraživanja jeste da će se medijska industrija do 2035. verovatno značajno promeniti, ali da razmere tih promena neće zavisiti samo od razvoja veštačke inteligencije. Važnu ulogu imaće i sposobnost redakcija da se prilagode, kao i spremnost države i regulatora da obezbede uslove za održivo i nezavisno novinarstvo.
(EUpravo zato)
