Na ponudu i potražnju za poslovima danas snažno utiču veštačka inteligencija, automatizacija procesa, zelena tranzicija i demografski pomaci. Neka radna mesta su već iščezla, druga su na putu da to postanu, ali se istovremeno otvaraju nove prilike, pre svega u oblastima gde su iskustvo, empatija, kreativnost i stručnost nezamenljivi.
Britanski Telegraf objavio je analizu tržišta rada pod naslovom "Poslovi koji će nestati i procvetati 2026. godine". Iako se istraživanje odnosi na Veliku Britaniju, slični obrasci sve su vidljiviji i u drugim tehnološki naprednim državama.
Rutinski poslovi prvi na udaru
U Velikoj Britaniji nezaposlenost je dostigla najviši nivo u poslednjih pet godina, dok zarade stagniraju, a kompanije sve opreznije zapošljavaju. Veštačka inteligencija, koja preuzima ponavljajuće i administrativne zadatke, dovela je do toga da svaka šesta firma planira smanjenje broja zaposlenih.
Najugroženiji su kancelarijski i administrativni poslovi, rutinske finansijske pozicije, pa čak i deo sektora osiguranja. U maloprodaji ljude zamenjuju samouslužni aparati, automatizovane prodavnice i onlajn kupovina, dok se u medijima i marketingu sve češće koriste alati zasnovani na generativnoj veštačkoj inteligenciji. Istovremeno, razvoj dronova i autonomnih vozila menja i poslove vozača i dostavljača.
Zdravstvo, energija i IT beleže rast
Ipak, slika nije potpuno sumorna. Zdravstveni i sektor socijalne zaštite, naročito briga o starijima, beleže snažan rast. Plate u ovom području u Velikoj Britaniji porasle su prošle godine za gotovo devet odsto, dok potražnja za medicinskim sestrama, negovateljima i zaposlenima u domovima za stare ne prestaje, pre svega zbog ubrzanog starenja stanovništva.
Zelena tranzicija takođe otvara nova radna mesta. Instalateri solarnih panela, tehničari za vetroelektrane, stručnjaci za energetsku efikasnost i inženjeri koji rade na održivim projektima traženiji su nego ikad.
U isto vreme, IT sektor nastavlja da raste, posebno u oblastima veštačke inteligencije, sajber bezbednosti i upravljanja podacima. Zbog toga je sve veća potreba i za edukatorima, nastavnicima, trenerima za prekvalifikaciju i mentorima u STEM oblastima, ali i za stručnjacima za mentalno zdravlje, čija uloga dobija na značaju u savremenom radnom okruženju.
Zaključak istraživanja je da bi radnici trebalo da razmišljaju o prekvalifikaciji i usvajanju veština koje tehnologija teško može da zameni. Praćenje trendova u oblasti veštačke inteligencije i zelene tranzicije postaje ključno za dugoročnu sigurnost na tržištu rada.
(EUpravo zato/Telegraf)
