Slovenija je od 1. januara uvela inovativni model rada "80-90-100", namenjen radnicima starijim od 58 godina i sa najmanje 35 godina radnog staža.
Ovaj sistem omogućava da zaposleni rade 80 odsto radnog vremena, primaju 90 odsto plate, dok se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje uplaćuju u punom iznosu.
Cilj ove reforme je da se iskusni radnici duže zadrže u svetu rada, ali i da im se olakša poslednji deo karijere. Kako ističe Nadežda Satarić iz organizacije "Amiti", ovaj model donosi dobit svim stranama.
"Na prvu loptu, ovo je apsolutno više u korist radnika, ali ja duboko verujem da je i u korist poslodavaca", naglašava Satarićeva.
Ona objašnjava da se ovim rešenjem smanjuje broj prevremenih penzionisanja i zadržava dragocena radna snaga na tržištu.
Manja plata, više slobodnog vremena, a penzija neće biti ugrožena
Prema rečima Nadežde Satarić, ovakav sistem znači više slobodnog vremena i manje fizičkog opterećenja za starije radnike, ali bez umanjenja njihovih budućih penzionih prava.
"Dobro će biti i za državu, jer će se više doprinosa uplaćivati u penzijske fondove. Mislim da je ovo korist za sve", ističe.
Ona dodaje da se slični modeli već primenjuju u Islandu, Irskoj i Nemačkoj, kao odgovor na starenje stanovništva i nedostatak radne snage.
Može li Srbija da prati ovaj primer?
Iako u Srbiji postoje određene olakšice za zapošljavanje penzionera, zakon još uvek ne prepoznaje ovako fleksibilan model rada. Da bi sistem "80-90-100" zaživeo kod nas, neophodne su izmene zakona.
"Da bi ovo kod nas zaživelo, mora prvo da se izmeni zakon o radu i zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju", naglašava Satarićeva.
Ona ukazuje i na problem zaposlenih koji nisu potpuno radno nesposobni, ali ne mogu da izdrže osmočasovno radno vreme. Za njih bi, kako kaže, ovakve šeme bile spas.
Fleksibilnost kao ključ budućnosti rada
Posebno su, dodaje ona, ugrožene profesije koje zahtevaju veliki fizički napor.
"Teško je da vaspitačica sa 64 godine može da prati dvadesetoro dece, kao i medicinska sestra koja satima stoji u operacionoj sali. Zato su potrebne fleksibilne šeme rada", kaže Satarićeva.
Slovenija već razmatra i dodatne mere, poput šestočasovnog radnog vremena i produženog vikenda, sa planom da do 2028. godine uvede 34-časovnu radnu nedelju.
Kako zaključuje sagovornica, novi slovenački model pokazuje da briga o radnicima nije trošak, već investicija.
"Obrni, okreni, uvek je presudan finansijski momenat. Ali ovde je dobit i za radnike i za poslodavce i za državu", zaključuje.
(EUpravo zato/RTS)
