Jedan od tri lekara i medicinskih sestara u Evropi pati od depresije, a svaki deseti ima pasivne suicidalne misli, pokazuje novo istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Radni uslovi dodatno pogoršavaju njihovo mentalno zdravlje, a u pojedinim slučajevima depresija je veoma ozbiljna. Pasivne suicidalne misli koje povećavaju rizik od pokušaja samoubistva, prijavilo je 10 odsto ispitanika u prethodnih godinu dana.
"Ovo je neprihvatljiv teret za one koji brinu o nama. Ne mora da bude ovako", poručio je dr Hans Henri Kluge, direktor SZO za Evropu.
Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 90.000 lekara i medicinskih sestara iz zemalja Evropske unije, Islanda i Norveške, pokazuje alarmantne podatke.
Nasilje, prekovremeni rad i nesigurni ugovori
Jedan od tri zdravstvena radnika naveo je da je u protekloj godini bio izložen maltretiranju ili pretnjama nasiljem na radnom mestu, dok je 10% prijavilo fizičko nasilje ili seksualno uznemiravanje.
Istovremeno, čak četvrtina lekara radi više od 50 sati nedeljno, a veliki broj zaposlenih, 32% lekara i 25% medicinskih sestara, ima privremene ugovore o radu, što dodatno podstiče osećaj nesigurnosti.
Radnici koji su izloženi nasilju, dugim smenama i iscrpljujućem radnom ritmu značajno češće pate od depresije, anksioznosti ili imaju suicidalne misli.
Posledice po pacijente i zdravstveni sistem
Mentalni problemi zdravstvenih radnika direktno utiču i na kvalitet zdravstvene zaštite. Između 11% i 34% ispitanih razmišlja o napuštanju posla, što je posebno zabrinjavajuće u svetlu sve veće nestašice medicinskog kadra, dok procene govore da će do 2030. godine Evropi nedostajati čak 940.000 zdravstvenih radnika.
Kada osoblje odlazi s posla ili koristi bolovanje zbog mentalnog zdravlja, zdravstveni sistemi se dodatno opterećuju. Pacijenti tada čekaju duže i primaju lošiju negu.
"Fizički i psihički smo iscrpljeni"
"Fizički i mentalno smo iscrpljeni, što nažalost ponekad dovodi i do medicinskih grešaka", izjavila je Mélanie Debarreix, specijalizantkinja radiologije iz Francuske.
Navela je i zabrinjavajuće podatke iz Francuske: čak 66% studenata medicine doživelo je epizodu depresije, a 21% je imalo suicidalne misli u poslednjih godinu dana, što je tri puta više nego u opštoj populaciji.
SZO: Neophodne hitne promene
SZO poziva zdravstvene sisteme da hitno preduzmu mere za poboljšanje blagostanja svojih radnika. Među preporukama su:
- stroga politika nulte tolerancije prema nasilju na radnom mestu,
- preispitivanje smenskog i prekovremenog rada, kako bi se zaustavila kultura rada do iznemoglosti,
- i obezbeđivanje dostupne psihološke podrške.
"Mentalna kriza među zdravstvenim radnicima je zapravo kriza zdravstvene bezbednosti. Ona ugrožava stabilnost čitavih zdravstvenih sistema. Ne smemo ih izgubiti zbog sagorevanja, očaja ili nasilja", upozorio je Klug.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
