Pobeda Donalda Trampa na američkim izborima je ponovo probudila strahove u Evropi da bi mogao da uvede takse na uvoznu robu i započne novi trgovinski rat.

Osim Nemačke, Irske i Italije, potencijalne takse od 10 odsto na sve uvozne proizvode iz EU, mogle bi da značajno utiču i na ostale zemlje članice.

"Evropljani ne uzimaju naše automobile. Ne uzimaju naše poljoprivredne proizvode. Ali prodaju milione i milione automobila Sjedinjenim Američkim Državama. Ne, ne, moraće da plate visoku cenu", rekao je Tramp tokom predizborne kampanje.

Iako je republikanac prilično nepredvidiv, lideri EU se spremaju za sve moguće scenarije, pa i za moguće tarife od 10 odsto.

Koje zemlje EU bi najviše bile pogođene Trampovim taksama?

Nemačka je 2023. bila najveći izvoznik u SAD, a radilo se o robi vrednoj 157,7 milijardi evra, podaci su Eurostata. Zatim slede Italija (67,3 milijardi evra) i Irska (51,6 milijardi evra).

Zajedno, ove tri zemlje čine 55 odsto evropskog izvoza u SAD.

Simbol Evropske unije prikazan na modernom staklenom zidu
Jurgita Vaicikeviciene / Alamy / Alamy / Profimedia 

Francuska je prošle godine izvezla robu u vrednosti od 43,9 milijardi evra, Holandija - 40,5 milijardi, Belgija - 31,3 milijardi i Španija - 18,9 milijardi.

Može se reći da Irska najviše zavisi od trgovine sa SAD jer je više od 26,6 odsto proizvoda, namenjenih izvozu, poslato upravo u tu zemlju.

Slede Finska, Italija i Nemačka, prenosi Euronews.

Među četiri najveće ekonomije EU, Francuska u SAD izvozi 7,3 odsto proizvoda, a Španija 4,8 procenata.

Nordijske zemlje takođe značajno izvoze u SAD. Švedska 8,9 odsto izvozne robe šalje u SAD, a Danska 8,3.

Brojke iznad 5 odsto su zastupljene i u Austriji (7,1), Portugalu (6,8) i Belgiji (6,3).

U čak deset zemalja, udeo izvozne robe koja odlazi u SAD premašuje 10 odsto.

To znači da bi potencijalne Trampove takse od 10 odsto mogle značajno da utiču ne samo na Irsku, Nemačku ili Italiju već i na niz drugih zemalja.

Primera radi, SAD su najveći finski trgovinski partner ne računajući Evropsku uniju, a to se posebno odnosi na proizvodnju čelika, papira, mašina i sektor tehnologije.

(EUpravo zato/Euronews)